Nekoliko hadisa o namazu

Izdvajamo:

O živahnosti i vedrini srca

Muhammed ibn Ya̕qub prenosi da je Imam Sadik, mir na nj, rekao: “Ne prisiljavajte sebe na ibadet.”[1]

Imam Sadik, mir s njime, kaže: “Poslanik Božiji, s.a.v.a., je kazao: ‘O Ali, ovo je postojana vjera, pa uđi u nju blago i ne omrzni sebi robovanje svom Gospodaru.’”[2]

Imam Askeri, mir na nj, uobičavao je reći: “Kad su srca raspoložena, povjerite im dužnosti, a kad odbijaju, ne opterećujte ih.”[3]

Također, u Kafiju se navodi predaja od Imama Sadika, mir njemu, koju prenosi od Poslanika islama, s.a.v.a: “Ovo je uistinu vjera čvrsta, pristupajte joj mirno i dostojanstveno i ne dozvolite da omrznete obožavanje Boga Uzvišenog u očima robova Njegovih. Ne budite poput bezdušna putnika koji niti prekida putovanje niti odmara jahalicu.”[4]

Objašnjavanje srcu

U Al-Kafiju je preneseno da Imam Ali, mir neka je na nj, u vezi s učenjem Kur'ana kaže: “Ukucajte Kur'an u vaša otvrdla srca i ne nastojte što prije doći do kraja sure.”[5]

U jednom drugom hadisu iz Al-Kafija Imam Sadik, mir neka je na nj, kaže Ebu Usami: “O Ebu Usama, pozovite svoja srca da se sjećaju Allaha, a klone se onog što On ne voli.”[6]

Predaja kaže da je Imam Sadik, mir neka je na nj, jednom pao u nesvijest dok je obavljao namaz. Kad je došao sebi, pitali su ga šta je bio razlog tome, pa je odgovorio: “Ponavljao sam taj ajet svom srcu sve dok nisam začuo kako ga izgovara Onaj Koji ga je i kazao, pa moje tijelo to nije moglo izdržati.”[7]

Časni Poslanik, mir i blagoslov Božiji neka je na nj i njegove, rekao je Ebu Zerru: “O Ebu Zerre, dva rekata namaza obavljenog uz punu prisutnost duha i svijesti bolji su od cijele noći provedene u ibadetu bez prisustva srca.”[8]

Također, prenosi se da je Poslanik Božiji, mir i blagoslov neka je na nj i njegove, rekao: “Bog ne gleda vaša lica, već vaša srca.”[9]

Imam Sadik, neka je mir na nj, u jednoj predaji kaže: “Učini svoje srce kiblom svog jezika”[10]

Predaje o prisutnosti srca

Pečat Vjerovjesnika, mir i blagoslov Božiji neka je na nj i njegove, govorio je: “Robuj Bogu kao da ga vidiš, jer ako ti Njega ne vidiš, pa On, doista, vidi tebe.”[11]

Ebu Hamza Somali prenosi: “Vidjeh hazreti Alija ibn Huseina, mir neka je na nj, kako obavlja namaz. Dok je klanjao, ogrtač mu skliznu s ramena, a on ne učini ništa da to popravi. Upitah ga za razlog tome, pa mi reče: ‘Jao tebi, znaš li pred Kim sam upravo stajao?’”[12]

Od Poslanika Božijeg, mir i blagoslov Božiji neka je na nj i njegove, prenosi se takođe: “Dva čovjeka iz mog ummeta ustanu da obavljaju namaz; ruku i sedždu čine na isti način, ali je udanjenost između njihovih namaza kao od neba do zemlje.”[13]

I rekao je: “Zar se ne boji onaj koji okreće svoje lice na namazu da bi njegovo lice moglo postati poput magarčeva?”[14]

Rekao je i: “Ko obavi dva rekata namaza i pritom zaboravi na ovaj svijet, Allah će mu oprostiti njegove grijehe.”[15]

Poslanik je, također, rekao: “Nekima bude prihvaćena samo polovina namaza, ili trećina, ili četvrtina, ili petina, ili čak desetina. Drugima namaz biva odbačen poput iznošene odjeće i bačen u lice njegovom vlasniku. Od tvog namaza pripada ti smo onoliko koliko je obavljeno prisutnošču srca.”[16]

A Imam Bakir, mir nek je na nj, kaže: Božiji Poslanik je rekao: “Kad rob vjernik ustane da obavi namaz, Bog Svevišnji obrati se na nj sve dok ne završi s namazom. On rasprostre sjenu Svoje milosti nad njegovom glavom, a meleki se okupe oko njeg sve do nebeskih horizonata. Onda Allah naredi melekima da stanu iznad klanjača i kažu mu: ‘O klanjaču, kad bi znao Ko te gleda i Kome se obraćaš, ne bi nikad pogledao na drugu stranu niti prestao s tim što činiš.’”[17]

Od Imama Sadika, mir neka je na nj, prenosi se: “U srca se ne jave žudnja i strah da mu (takvom srcu) ne bude propisan ulazak u Džennet. Zato, kad obavljaš namaz, usredsredi svoje srce na Boga. Jer nema vjernika koji pri namazu i dovi svoje srce obrati Bogu, a da se Bog ne obrati njemu i uvede ga u Džennet.”[18]

Od Imama Bakira i Sadika, mir neka je na obojicu, prenosi se: “Ne pripada ti od tvog namaza doli onaj dio u kome si svoje srce obratio Bogu. Pa ako se obavi pogrešno ili se zanemare njegovi adabi, tim namazom bit će udaren u lice onaj koji ga tako obavi.”[19]

Od Imama Bakira, mir neka je na nj, prenose se ove riječi: “Od namaza roba Božijeg njemu samom pripada polovina, trečćina ili petina. I neće mu pripasti osim onoliko koliko srcem svojim u njemu nazočio. Nama je propisan dobrovoljni namaz (nafila) kako bi bili nadoknađeni nedostaci naših obaveznih namaza.”[20]

Imam Sadik, mir neka je na nj, kaže: “Kad stupiš u namaz, usredsredi se na nj, jer tada će se Allah usredsrediti na tebe, a budeš li nemaran i Allah će biti nemaran prema tebi. Pa, ponekad se ne uzdiže od klanjačeva namaza osim trećina, četvrtina ili šestina, to jest onoliko koliko se klanjač uistinu okrene namazu dok ga obavlja, a Allah ne daruje nemarnome.”[21]

[1] Usul al Kafi, sv. 3, str. 129.

[2] Usul al Kafi, sv.3, str. 138.

[3] Bihar al Anwar, sv. 75, str. 377.

[4] Usul al Kafi, sv. 3, str. 138.

[5] Usul al Kafi, sv. 4, str. 418.

[6] Usul al Kafi, sv. 8, str. 167.

[7] Al Mahajjat al Beyda, sv. 1, str. 352.

[8] Bihar al Anwar, sv. 74, str. 82.

[9] Bihar al Anwar, sv. 64, str. 248.

[10] Misbah al šari̕ah, pogl. 5.; Mustadrak al-wasa̕il, knjiga Al-salat

[11] Bihar al Anwar, sv. 74, str. 74.

[12] Wasa̕il al ši̕ah, sv. 4, str. 688.

[13] Bihar al Anwar, sv. 81, str. 249.

[14] Mustadrak al-wasa̕il, knjiga Al-salat, pogl. 2., hadis 20.

[15] Mustadrak al-wasa̕il, knjiga Al-salat, pogl. 2., hadis 13.

[16] Bihar al Anwar, sv. 81, str. 260.

[17] Mustadrak al-wasa̕il, knjiga Al-salat, pogl. 2., hadis 22.

[18] Wasa̕il al ši̕ah, sv. 4, str.687., knjiga Salat, pogl. 3., hadis 3.

[19] Wasa̕il al ši̕ah, sv. 4, str.687., knjiga Salat, pogl. 3., hadis 1.

[20] ̕Ilal al šara̕a, sv. 2., pogl. 24., hadis 2.

[21] Mustadrak al-wasa̕il, knjiga Al-salat, pogl. 3., hadis 2.