Opisujući zahide na Miradžu Allah, dž.š., kaže Svom Miljeniku: “Sebe su istrošili od mnoštva šutnje.”
Predaje
Imam Ali, mir s njim: “Vjernik ako bude šutio neće ga unesrećiti njegova šutnja.”[1]
Imam Ali, mir s njim: “Vjernikova radost je na licu… nevolje ne dolaze sa njim i on mnogo šuti.”[2]
Imam Ali, mir s njim: “Imao sam nekada brata po vjeri sa kojim sam bio zbog Allaha… najviše njegova vremena je bilo ispunjeno šutnjom.”[3]
Imam Ali, mir s njim: “Šutnja je spas.”[4]
Imam Ali, mir s njim: “Šutnja je znak razumnosti.”[5]
Imam Ali, mir s njim: “Strogo se drži šutnje, jer najmanja njena korist je da nećeš imati briga!”[6]
Imam Ali, mir s njim: “Tvoja šutnja do progovaranja bolja je od tvoga govora do šutnje.”[7]
Imam Ali, mir s njim: “Ko se bude strogo držao šutnje siguran je od Božije srdžbe.”[8]
Imam Ali, mir s njim: “Nema blaga kao što je šutnja.”[9]
Pojašnjenje
Zadovoljiti ćemo se samo navođenjem ovih predaja kao komentarom na rečenicu hadisa o Miradžu. Međutim, napominjemo da smo već o ovome govorili u kontekstu nekih rečenica gdje smo naveli riječi Allahove – neka je uzvišen – i Poslanikove i riječi Imama, mir s njima, koje navode na šutnju i klonjenje od mnoštva bespotrebnog govora.
Allah, dž.š., vjerovatno ovom rečenicom ovdje želi da kaže da su ovi zahidi upili u sebe ono što nose u sebi, te njihove strasti nisu drugima postale vidne zbog mnoštva šutnje, ili se htjelo reći kako su oni zbog mnoštva šutnje postali kao neko ko je zatvorio uzdisaje u prsima. Razmisli!
[1] Nehdžul belaga, hutba 193.
[2] Nehdžul belaga, kisarul hikem, broj 333.
[3] Nehdžul belaga, kisarul hikem, 289.
[4] El Gurer ve durer, poglavlje o šutnji.