1. Imam Ali, mir s njim, je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., ne davaše prednost nad namazom ni večeri niti ičemu drugom; kada bi nastupilo njegovo vrijeme, ponašao se kao da ne poznaje ni porodicu, ni prisnog prijatelja.”[1]
2. U djelu ‘Uddetu-d-Dai se prenosi od Aiše: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., razgovaraše s nama i mi razgovarasmo s njim, a kada bi nastupilo vrijeme namaza, on kao da nas nije poznavao niti smo mi poznavali njega.”[2]
3. Imam Bakir, mir s njim, je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., je bio kod Aiše u noći koja je njoj pripadala pa je upitala: ‘O Allahov Poslaniče, zašto se zamaraš kada ti je Bog oprostio i prošle i buduće grijehe?’ Odgovorio je: ‘O Aiša, zar da ne budem rob zahvalan?’
Allahov Poslanik, s.a.v.a., stajaše na vrhovima prstiju svojih nogu pa je Bog Svevišnji objavio: Ta-ha. Ne objavljujemo Kur'an da se mučiš.”[3]
4. Imam Sadik, mir s njim, je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.a., klanjaše od dobrovoljnog namaza dva puta više od propisanog.”[4]
[1]Tenbihu-l-havatir, sv. 2, str. 78.
[2]‘Uddetu-d-da‘i, str. 139.
[3]Ta-Ha, 1-2; El-Kafi, sv. 2, str. 95, predaja 6.
[4]El-Kafi, sv. 3, str. 443, predaja 3.
