U predajama se također veoma preporučuje pridržavanje pravednosti i navest ćemo neke od njih.
Pravednost kao moralna vrlina
Došao je neki čovjek kod Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i rekao:
خَبِّرْني عَنْ مَكارِمِ الْأخْلاقِ؟ قالَ الْعَفْوُ عَمَّنْ ظَلَمَكَ وَ صِلَةُ مَنْ قَطَعَكَ وَ إعْطاءُ مَنْ حَرَمَكَ وَ قَوْلُ الْحَقِّ وَ لَوْ عَلى نَفْسِكَ
“Obavijesti me o moralnim vrlinama.” Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
1. opraštanje onome ko ti čini nasilje;
2. uspostavljanje veze s onim ko je s tobom prekinuo veze;
3. davanje onome ko je tebi uskratio;
4. govorenje istine, čak i protiv sebe.
Pravednost je znak vjerovanja
Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je da je pravednost jedan od znakova istinskog vjernika:
مَنْ وَاسَى الْفَقِيرَ وَ أَنْصَفَ النَّاسَ مِنْ نَفْسِهِ فَذَاكَ الْمُؤْمِنُ حَقًّا
“Onaj ko potpomaže siromaha i s drugim ljudima postupa pravedno, taj je istinski vjernik.”[1]
Pravednost kao sredstvo sticanja časti
Zapovjednik pravovjernih Ali, mir neka je s njim, rekao je:
…مَنْ يُنْصِفِ النَّاسَ مِنْ نَفْسِهِ لَمْ يَزِدْهُ اللهُ إِلَّا عِزّةً
“Ko god se s ljudima pravedno ophodi, Bog će mu čast uvećati.”[2]
Pravednost kao jedno od najboljih djela
Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:
سَيِّدُ الْأَعْمَالِ ثَلَاثَةٌ: إِنْصَافُ النَّاسِ مِنْ نَفْسِكَ حَتَّى لَا تَرْضَى بِشَيْءٍ إِلَّا رَضِيتَ لَهُمْ مِثْلَهُ وَ مُوَاسَاتُكَ الْأَخَ فِي الْمَالِ وَ ذِكْرُ اللهِ عَلَى كُلِّ حَالٍ لَيْسَ سُبْحَانَ اللهِ وَ الْحَمْدُ لِلَّهِ وَ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَ اللهُ أَكْبَرُ فَقَطُّ وَ لَكِنْ إِذَا وَرَدَ عَلَيْكَ شَيْءٌ أَمَرَ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ بِهِ أَخَذْتَ بِهِ أَوْ إِذَا وَرَدَ عَلَيْكَ شَيْءٌ نَهَى اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ عَنْهُ تَرَكْتَهُ
“Najbolja su ova tri djela:
1. Pravedno postupanje prema ljudima tako da što god želiš sebi da želiš i njima.
2. Pomaganje brata imetkom.
3. Sjećanje na Boga u svim stanjima, ali ne samo govoriti Subhanallah wel-hamdu lillah we la ilahe illallah, već u svakoj prilici prihvatiti se onoga što je Bog naredio i kloniti se onog što je Bog zabranio.”[3]
Pravednost je sredstvo približavanja Bogu
Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao je:
ثَلَاثَةٌ هُمْ أَقْرَبُ الْخَلْقِ إِلَى اللهِ عَزَّ وَ جَلَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ حَتَّى يَفْرَغَ مِنَ الْحِسَابِ رَجُلٌ لَمْ يَدَعْهُ قُدْرَةٌ فِي حَالِ غَضَبِهِ إِلَى أَنْ يَحِيفَ عَلَى مَنْ تَحْتَ يَدَيْهِ وَ رَجُلٌ مَشَى بَيْنَ اثْنَيْنِ فَلَمْ يَمِلْ مَعَ أَحَدِهِمَا عَلَى الْآخَرِ بِشَعِيرَةٍ وَ رَجُلٌ قَالَ الْحَقَّ فِيمَا عَلَيْهِ وَ لَهُ
“Trojica će biti najbliži Bogu Uzvišenom na Sudnjem danu sve dok On ne završi sa obračunom:
1. Čovjek kojeg moć njegova ne bude navela da u srdžbi nad onima koji su u vlasti njegovoj nasilje počini.
2. Čovjek koji bude presuđivao između dvije osobe, a ne bude naklonjen ni jednoj od njih ni koliko je zrno ječma.
3. Čovjek koji bude govorio istinu bila ona na njegovu štetu ili u korist njegovu.”[4]
Najmanje pravo
Mu‘alla ibn Hunejs kaže: “Pitao sam Imama Sadika, mir neka je s njim: ‘Kakvo pravo ima musliman kod drugog muslimana?’ Odgovorio je: ‘On ima sedam prava koja su obavezna i svako od tih prava je i njegova obaveza. Ukoliko išta od njih zapostavi, izaći će iz zaštite Božije i pokornosti Njemu i ništa kod Boga neće imati.’ Upitao sam: ‘Žrtvovao bih se za te, koja su to prava?’ Odgovorio je: ‘O Mu‘alla. Zabrinut sam za tebe! Plašim se da ćeš zapostaviti i da ih nećeš zapamtiti, i da ćeš saznati, a da nećeš izvršavati.’ Rekao sam mu: ‘Od Boga je sva snaga!’ Rekao je: ‘Najlakše od ovih prava je da mu želiš ono što želiš i sebi, i da mu ne želiš ono što ne želiš ni sebi.’”[5]
Naredba Zapovjednika pravovjernih Alija, mir neka je s njim, Maliku Aštaru
…أَنْصِفِ اللهَ وَ أَنْصِفِ النَّاسَ مِنْ نَفْسِكَ وَ مِنْ خَاصَّةِ أَهْلِكَ وَ مَنْ لَكَ فِيهِ هَوًى مِنْ رَعِيَّتِكَ فَإِنَّكَ إِلَّا تَفْعَلْ تَظْلِمْ وَ مَنْ ظَلَمَ عِبَادَ اللهِ كَانَ اللهُ خَصْمَهُ دُونَ عِبَادِهِ وَ مَنْ خَاصَمَهُ اللهُ أَدْحَضَ حُجَّتَهُ وَ كَانَ لِلَّهِ حَرْباً حَتَّى يَنْزِعَ أَوْ يَتُوبَ…
“…Budi pravedan prema Bogu i prema ljudima kao prema sebi, porodici svojoj i onima od podanika tvojih kojima si sklon, jer ako ne postupiš tako, počinit ćeš nasilje, a Bog je, pored robova Njegovih, protivnik onome ko čini nasilje robovima Božijim. A onome kome se Bog suprotstavi izgovor će obesnažen biti i on će biti u ratu s Bogom, sve dok se ne klone ili se ne pokaje…”[6]
Najteže obaveze
Zbog toga što je pridržavati se pravednosti teško breme i čovjek treba da mu pridaje važnost, obratite pažnju na još dvije predaje od Čistih Imama, mir neka je s njima, koje govore o ovom sadržaju.
Prenosi se u jednoj predaji da je rekao Imam Sadik, mir neka je s njim:
أَلَا أُخْبِرُكُمْ بِأَشَدِّ مَا فَرَضَ اللهُ عَلَى خَلْقِهِ، فَذَكَرَ ثَلَاثَةَ أَشْيَاءَ أَوَّلُهَا: إِنْصَافُ النَّاسِ مِنْ نَفْسِكَ
“Hajde da vas obavijestim o najtežim dužnostima koje je Bog ljudima propisao.” I tada je naveo tri stvari, od kojih je prva pravednost prema ljudima.[7]
Jedan od drugova Imama Sadika, mir neka je s njim, poslao mu je pismo po čovjeku po imenu Abdu-l-A‘la, koji je putovao u Medinu. U pismu je postavio nekoliko pitanja o nekim svojim potrebama i zatražio je od Abdu-l-A‘le da usmeno upita Imama o pravima jednog muslimana spram drugih muslimana.
Abdu-l-A‘la prenosi: “Došao sam kod Imama Sadika, mir neka je s njim, predao mu pismo i pitao ga o pravima braće po vjeri. Ali, suprotno onome što sam očekivao, Imam Sadik, mir neka je s njim, odgovorio je na sva pitanja, osim onog o pravima brata muslimana prema svome bratu muslimanu. Kada sam htio napustiti Medinu, došao sam kod Imama Sadika, mir neka je s njim, da se pozdravim i rekao: ‘Niste mi odgovorili na moje pitanje.’ Odgovorio je: ‘Plašim se da vam kažem istinu pa da vi po njoj nećete raditi te da ćete tako izaći iz vjere Božije.’ Potom je rekao: ‘Među najtežim obavezama božanskim u vezi s robovima Božijim tri su sljedeće:
– Prva je pridržavati se pravde i pravednosti između sebe i drugih, tako da se musliman ponaša prema bratu muslimanu onako kako želi da se ovaj ponaša prema njemu.
– Druga je da ne uskrati svoj imetak braći muslimanima i da im pomaže.
– Treća je sjećati se Boga u svakom stanju. A sjećati se Boga ne znači da se stalno govori: subhanallah wel-hamdu lillah, nego znači da se – kada se suočiš sa zabranjenim djelom – sjetiš Boga i ne učiniš to djelo.’”[8]
Pravednost u suđenju
Pridržavati se pravednosti u toku života jednog čovjeka ima svoje razine. Tako se svaki čovjek u bilo kojoj prilici treba pridržavati pravednosti u skladu sa datim stanjem. Koliko samo često nepridržavanje pravednosti upropasti čovjeku i Ovaj i Onaj Svijet, a najvažnije mjesto pridržavanja pravednosti je suđenje. Onaj ko sjedi u sudskoj vlasti ne treba imati nikakvu drugu namjeru, osim pravde i istine. Ako padne pod uticaj drugih ili se prikloni zbog rođačkih i prijateljskih veza jednoj od strana u sporu, nesumnjivo je skrenuo sa puta pravde i pravednosti i sudit će suprotno odredbi Božijoj, a onaj ko sudi suprotno odredbi Božijoj je nasilnik, grješnik i nevjernik, kao što kaže Kur'an Časni:
…. وَ مَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللهُ فَأُوْلَـئِكَ هُمُ الظَّالِمُونَ
“…A oni koji ne sude po onome što je Bog objavio, pa ti su nasilnici.” (El-Maide, 45)
….. وَ مَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللهُ فَأُوْلَـئِكَ هُمُ الْفَاسِقُونَ
“…A oni koji ne sude po onom što je Bog objavio, pa ti su grješnici.” (El-Maide, 47)
…. وَ مَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللهُ فَأُوْلَـئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ
“…A oni koji ne sude po onom što je Bog objavio, pa ti su nevjernici.” (El-Maide, 44)
Kada govorimo o presuđivanju, uslovima koje treba ispunjavati sudija i važnosti suđenja u islamu čovjek pomisli prije svega na sudije koji presuđuju na visokim razinama, iako suđenje nije ograničeno na službenog sudiju postavljenog od strane Imama ili Imamovog zamjenika. Presuđivanje obuhvata također i slučajeve koji su po našem mišljenju sitni i malo važni. Kao primjer navest ćemo predaju koju prenosi Tabrisi, Bog mu se smilovao:
إن الصّبيّين ارتَفَعا إلى الحسن بن عليّ عليه السّلام في خظٍّ كتباه و حَكَّماه في ذلك ليحكم أيَّ الخطّين أجود فبصر به عليّ عليه السّلام فقال: يا بنيّ انظر كيف تحكم فان هذا حكم و اللهُ سائِلُكَ عنه يوم القيامة
“Jednog dana su dvojica dječaka došla kod Imama Hasana, mir neka je s njim. Obojica su imala kod sebe nešto napisano i htjeli su da Imam presudi koji je od ova dva rukopisa ljepši. Zapovjednik vjernih Ali, mir neka je s njim, ga pogleda i reče: ‘Sine moj! Dobro gledaj kako ćeš presuditi jer je i ovo je presuda o kojoj će te Bog Uzvišeni pitati na Danu Sudnjem!’”[9]
Zato, čovjek koji je odgojen lijepim moralom ne treba zaboraviti pravednost ni u kojoj životnoj prilici i ono što za sebe ne želi, neka ne želi ni drugima.
[1] Hisalu Saduk, sv. 1, str. 87, hadis 42.
[2] Usuli Kafi, sv. 2, str. 144, hadis 4.
[3] Isto, hadis 3; Hisalu Saduk, sv. 1, strana 140, sa neznatnim razlikama.
[4] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 72, str. 26; Usuli Kafi, sv. 2, str. 145, hadis 5; Hisalu Suduk, sv. 1, str. 110.
[5] Usuli Kafi, sv. 2, str. 169, hadis 3.
[6] Nehdžu-l-belaga, Subhi Salih, pismo 53.
[7] Usuli Kafi, sv. 2, str. 145, hadis 6.
[8] Isto, str. 170, hadis 3.
[9] Tefsir Medžme‘u-l-bejan, bejrutsko izdanje, sv. 3, str. 64. Misli se na 58. ajet sure En-Nisa.
