U predajama se također nalaze oštra i prijeteća upozorenja u vezi s prekidanjem rodbinskih veza.
Prekidanje rodbinskih veza u istom je redu sa širkom prema Bogu
Neki čovjek je pitao Božijeg Poslanika, s.a.v.a.:
قالَ رَجُلٌ لِنَّبِيِّ صَلَّ اللهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ: أَيُّ الْأَعْمَالِ أَبْغَضُ إِلَى اللهِ عَزَّ وَ جَلَّ فَقَالَ: الشِّرْكُ بِاللهِ قَالَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ قَطِيعَةُ الرَّحِمِ….
“Koje je djelo najmrže Bogu Uzvišenom?” Odgovorio je: “Širk prema Bogu.” Čovjek je potom upitao: “A poslije toga?” Poslanik reče: “Prekidanje rodbinskih veza.”
Prekidanje rodbinskih veza i udaljavanje od milosti Božije
U drugoj predaji se kaže da će onaj ko prekida rodbinske veze biti proklet od Boga i da će biti udaljen od milosti svoga Gospodara. Imam Sedžad je u oporuci sinu Muhammedu Bakiru, mir neka je s njima, rekao:
….وَ إِيَّاكَ وَ مُصَاحَبَةَ الْقَاطِعِ لِرَحِمِهِ فَإِنِّي وَجَدْتُهُ مَلْعُونًا فِي كِتَابِ اللهِ عَزَّ وَ جَلَّ فِي ثَلَاثَةِ مَوَاضِعَ
“Kloni se druženja sa onim ko prekida svoje rodbinske veze, jer nađoh ga prokletim na tri mjesta u Knjizi Boga Uzvišenog.”[1] (Potom je proučio 24. i 25. ajet sure Muhammed, 25. ajet sure Er-Ra‘d i 27. ajet sure El-Bekare.)
Onaj ko prekida rodbinske veze lišen je Dženneta
Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
ثَلَاثَةٌ لَا يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ مُدْمِنُ خَمْرٍ وَ مُدْمِنُ سِحْرٍ وَ قَاطِعُ رَحِمٍ
“Trojica neće ući u Džennet: pijanica, sihirbaz i onaj koji prekida rodbinske veze.”[2]
Ukratko, onaj ko tvrdi da ima lijep ahlak mora ozbiljno shvatiti ovo važno pitanje, kojem islam poklanja mnogo pažnje, jer napuštanje njegova provođenja uzrokuje propast i uništenje. Huzejfe ibn Mensur kaže da je rekao Imam Sadik, mir neka je s njim:
إِتَّقُوا الْحالِقَةَ فَإِنَّها تُمیتُ الرِّجالَ قُلْتُ وَ مَا الْحالِقَةُ قالَ قَطیعَةُ الرَّحِمِ.
“Klonite se halike jer umrtvljuje ljude.” Pitao sam ga šta je to halike. Odgovorio je: “Prekidanje rodbinskih veza.”[3]
[1] Usuli Kafi, sv. 2, str. 641, hadis 7.
[2] Hisal-e Suduk, sv. 1, str. 177, hadis 207.
[3] Miškatu-l-anvar, str. 165; Mehadždžetu-l-bejda, sv. 3, str. 431.
