Pretvaranje, osim što kvari djelo, samo po sebi spada u velike grijehe, jer je pretvaranje na razini širka, a širk se ubraja u velike grijehe.
U predaji od posljednjeg Božijeg poslanika, s.a.v.a., stoji da je rekao:
إنَّ أخْوَفَ ما أخافُ عَلَیْکُمُ الشِّرْكُ الْأصْغَرُ، قالُوا وَ ما الشِّرْكُ الْأَصغَرُ یا رَسُولَ اللهِ؟ قالَ ألرِّئاءُ. یَقولُ اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ یَوْمَ القِیامةِ إذا جازَی الْعِبادَ بِأعْمالِهِم: اذْهَبُوا إلَی الَّذینَ کُنْتُم تُراؤُونَ في الدُّنْیا هَلْ تَجِدُونَ عِنْدَهُمْ ثَوابَ أَعْمالِکُمْ.
“Zaista je najstrašnije čega se za vas bojim manji širk.” Upitali su: “O Božiji poslaniče, koji je to manji širk?” Odgovorio je: “Pretvaranje. Bog Uzvišeni će na Danu sudnjem, kada robove Svoje bude nagrađivao za djela njihova, reći: ‘Idite onima pred kojima ste se pretvarali i vidite hoćete li kod njih nagrade za djela svoja pronaći?’”[1]
Božiji poslanik, s.a.v.a., drugom prilikom je rekao:
مَن صَلّی صَلوةً یُرائي بِها فَقَدْ أشْرَكَ وَ مَنْ صامَ صِیاماً یُرائي بِهِ فَقَدْ أشْرَكَ.
“Onaj ko klanja kako bi ga drugi vidjeli – širk je počinio, a i ko posti kako bi ga drugi vidjeli – širk je počinio.”[2]
Dok je tebi stalo da u očima drugih budeš,
Ako si u džamiji ona ista kao manastir je,
Pošto bit ti se očisti od nedostatka svaka,
Tad namaz će ti postat radost oka!
U drugoj predaji koja se prenosi od časnog Božijeg poslanika, s.a.v.a., stoji da je rekao:
إنَّ النّارَ وَ أهْلَها یَعِجُّونَ مِنْ أهْلِ الرِّئاءِ فَقیلَ یا رَسُولَ اللهِ وَ کَیْفَ تَعِجُّ النّارُ قالَ صَلّی الله عَلَیْهِ وَ آلِهِ: مِنْ حَرِّ النّارِ الَّتي یُعَذَّبُونَ بِها.
“Uistinu će Džehennem i stanovnici Džehennema upomoć vikati zbog prijetvornika.” Upitaše: “O Božiji poslaniče, kako će Džehennem vikati?” Odgovorio je: “Od vreline vatre u kojoj će mučeni biti!”[3]
Također je rekao:
…یُقالُ لِأهْلِ الرِّئاءِ صُمْتُمْ وَ صَلَّیْتُمْ وَ تَصَدَّقْتُمْ و جاهَدْتُمْ وَ قَرَأتُمْ لِیُقالَ ذلِكَ فَقَدْ قیلَ ذلِكَ ثُمَّ قالَ: إنَّ هؤُلاءِ أَوَّلُ مَنْ تُسْعَرُ بِهِمُ النّارُ.
“…Na Sudnjem danu prijetvornicima će se reći: ‘Postili ste, i klanjali, i milostinju udjeljivali, i borili se, i Kur'an učili da bi se o tome pričalo, i zaista se o tome i pričalo.’ Potom će Bog reći: ‘Ovi će uistinu biti prvi s kojima će se Džehennem raspiriti.’”[4]
U predaji od Imama Alija stoji:
الرِّئاءُ شِرْكٌ.
“Pretvaranje je pripisivanje Bogu druga.”[5]
Sažetak rasprave
Iz onoga što je izloženo može se zaključiti da je temelj čovjekove sreće iskreno i predano robovanje Bogu, i ako neko bude činio neko djelo koje bude nalikovalo na pretvaranje i šepurenje, od njega neće imati ni trunke koristi niti će mu biti primljeno kod Boga Uzvišenog, te će se na Sudnjem danu praznih ruku pojaviti na Sabirištu, jer na Ovom svijetu radi Boga nije učinio nijedno djelo, da bi na Onom svijetu od Njega nagradu tražio. Prema tome, čovjek se treba truditi da sve što čini čini u ime Boga, a ne radi ljudi. Ukoliko neko u tajnosti uradi radi Boga neko djelo, Bog će dati da ga i ljudi po dobru spominju, baš kako kaže:
عَلَیْكَ سَتْرُهُ وَ عَلَيَّ إظْهارُهُ.
“Tvoje je da ga sakriješ, a Moje da ga objelodanim.”[6]
[1] ‘Uddetu-d-da‘i, str. 228.
[2] Tefsiru Kurtubi, sv. 11, str. 71, tumačenje 110. ajeta sure El-Kehf; ‘Uddetu-d-da‘i, Bejrut, str. 217; Biharu-l-anvar, Bejrut, sv. 67, str. 222.
[3] Tefsiru Kurtubi, sv. 9, str. 14; Mustedreku-l-vesail, sv. 1, str. 11.
[4] Tefsiru Kurtubi, sv. 9, str. 14.
[5] ‘Uddetu-l-da‘i, Bejrut, str. 218.
[6] ‘Uddetu-l-da‘i, Bejrut, str. 230. Treba napomenuti da se zabrana pretvaranja odnosi samo na ibadete i ibadetska djela muslimana, a što se tiče drugih djela, premda ih pretvaranje čini bezvrijednim i besmislenim, nismo našli nikakav dokaz o njihovoj zabrani, a Bog najbolje zna.
