Strahopoštovanje prema Bogu Višnjem

إِنَّمَا يَخْشَى اللَّـهَ مِنْ عِبَادِهِ الْعُلَمَاءُ إِنَّ اللَّـهَ عَزِيزٌ غَفُورٌ‌

A Boga se od robova Njegovih boje samo učeni. Bog je, zaista, silan i On prašta.[1]

Hadis:

رسولالله (صلىاللهعليهوآله):مَنكانَبِاللهِأَعرَفَكانَمِنَاللهِ أَخوَفَ.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji je Boga najviše spoznao, najviše Ga se boji.“[2]

رسولالله (صلىاللهعليهوآله): مَنعَرَفَاللهَوعَظَّمَهُمَنَعَفاهُمِنَالكَلامِ،و بَطنَهُمِنَالطَّعامِ،وعَفانَفسَهُبِالصِّيامِوَ القِيامِ.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Onaj koji je Boga spoznao i veličao Ga, uskratio je govor svojim ustima i hranu svome stomaku. On je jastvo svoje prečistio postom i klanjanjem.“[3]

 

Zadovoljstvo određenjem Boga Višnjeg

رسولالله (صلىاللهعليهوآله):قالَاللهُ تعالى:عَلامَةُمَعرِفَتيفيقُلوبِعِباديحُسنُمَوقِعِقَدريألاّأُشتَكىولاأُستَبطىولاأُستَخفى.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bog Višnji je rekao: ‘Znak spoznaje Mene u srcima Mojih robova jeste ispravno mjesto Moga određenja: da se ne žali na Mene, da se ne smatra da usporavam i da se ne smatra da se skrivam.'“[4]

 

Odazivanje moljenju

رسول الله (صلىاللهعليهوآله): قالَا للهُ تعالى: مَن أَهانَ لي وَلِيّاًفَقَدأَرصَدَلِمُحارَبَتي. و ماتَقَرَّبَ إِلَيَّ عَبدٌبِشَيء أَحَبَّ إِلَيَّ مِمَّا افتَرَضتُ عَلَيهِ، و إِنَّهُ لَيَتَقَرَّبُ إِلَيَّ بِالنّافِلَةِ حَتّىأُحِبَّهُ، فَإِذا أَحبَبتُهُ كُنتُ سَمعَهُ الَّذي يَسمَعُ بِهِ، و بَصَرَهُ الَّذي يُبصِرُبِهِ، و لِسانَهُ الَّذي يَنطِقُبِهِ، و يَدَهُ الَّتي يَبطِشُبِها، إِن دَعاني أَجَبتُهُ، و إِن سَأَلَني أَعطَيتُهُ.

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Bog Višnji kaže: ‘Ko Mi ponizi prijatelja, napravio je zasjedu za rat protiv Mene. Rob mi se ne može približiti ničim Meni dražim od izvršavanja onoga čime sam ga zadužio. Zaista, on će Mi se približiti vršenjem dobrovoljnog, sve dok ga ne zavolim. Kada ga zavolim, Ja sam njegovo čulo sluha kojim čuje, čulo vida kojim vidi, jezik kojim govori i ruka kojom uzima. Ako me zove, Ja mu se odazivam, a ako od Mene traži, Ja mu dajem!'“[5]

عنه (صلىاللهعليهوآله):لَوعَرَفتُمُاللهَتَعالىحَقَّمَعرِفَتِهِلَزالَتبِدُعائِكُمُالجِبالُ!

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Kada biste spoznali Boga Višnjeg Njegovom istinskom spoznajom, vašim moljenjem bi brda nestajala.“[6]

 

Sažetak rečenog o ulozi spoznaje Boga Višnjeg

Možemo sažeti u dva dijela sve što je rečeno o darovima, blagoslovima i ulozi spoznaje Boga u životu čovjeka:

 

Uloga spoznaje Boga Višnjeg u životu pojedinca

Najvažnija blagodat spoznaje Boga u individualnom životu je ljubav Boga Višnjeg i bliskost s Njim. Čovjek je naravski zaljubljen u slobodu. Bog Višnji je Sabiratelj svih vidova ljepote. Ljepota lijepih proističe iz Njega. Nije moguće da čovjek zna Boga, a da Ga ne voli. Imam Hasan el-Mudžteba, mir s njim, rekao je: „Ko je spoznao Boga, zavolio Ga je!“

 

Uloga spoznaje Boga Višnjeg u društvenom životu

Budući da je spoznaja Boga osnova religijskih, etičkih i praktičnih vrijednosti, ona je sama po sebi najpoznatije pravilo uzoritog ljudskog društva. Prema tome, ne možemo očekivati od društva u kojem nema vjere u Boga da njeguje ljudske vrijednosti s društvenom pravdom na prvom mjestu. Imam Rida, mir s njim, je o mudrosti robovanja Bogu rekao:

„Iz mnogih razloga…, a jedan od njih je da onaj koji ne priznaje Boga višnjeg, taj se ne ustručava neposlušnosti Njemu, ne prestaje činiti velike grijehe, ne vodi računa ni o kome u onome što mu strast žudi i naslađuje se u pokvarenosti i nasilju.“

Ako bude suđeno da ljudsko društvo jednoga dana učvrsti svoju vezu sa Stvoriteljem Svemira na valjan način, time će sebi pripremiti najbolji način života. Treba imati nadu da će taj očekivani dan doći, ako Bog da.