U predajama od Čistih Imama, mir neka je s njima, prenosi se o dobrim učincima pouzdanja u Boga i mi ćemo spomenuti neke od njih:
1. Snaga i hrabrost
Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
مَنْ أَحَبَّ أَنْ يَكُونَ أَقْوَى النَّاسِ فَلْيَتَوَكَّلْ عَلَى اللهِ
“Ko želi da bude najjači među ljudima neka se osloni na Boga.”[1]
Imam Bakir, mir neka je s njim, rekao je:
مَنْ تَوَكَّلَ عَلَى اللهِ لَا يُغْلَبُ وَ مَنِ اعْتَصَمَ بِاللهِ لَا يُهْزَمُ
“Onaj ko se oslanja na Boga neće biti savladan i onaj ko se Boga drži neće biti poražen.”[2]
Zapovjednik pravovjernih Ali, mir neka je s njim, kaže:
أَصْلُ قُوَّةِ الْقَلْبِ التَّوَكُلُ عَلَى اللهِ
“Korijen snage srca je u pouzdavanju u Boga.”[3]
2. Pouzdavanje u Boga i visoko stremljenje
Imam Dževad, mir neka je s njim, rekao je:
ألثِّقَةُ بِاللهِ تَعَالَى ثَمَنٌ لِكُلِّ غَالٍ وَ سُلَّمٌ إِلَى كُلِّ عَالٍ
“Pouzdavanje u Boga Uzvišenog predstavlja vrijednost svih dragocjenosti i ljestve ka svim uzvišenostima.”[4]
3. Pouzdavanje u Boga i neophodnost rada i djelovanja
رَأَى رَسُولُ اللهِ صَلَّی اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ قَوْمًا لَا يَزْرَعُونَ قَالَ مَا أَنْتُمْ؟ قَالُوا: نَحْنُ الْمُتَوَكِّلُونَ قَالَ: لَا بَلْ أَنْتُمُ الْمُتَّكِلوُنَ
Poslanik, s.a.v.a., je naišao na skupinu ljudi koji su stajali na nekoj njivi[5] i upitao ih: “Šta radite?” Odgovorili su: “Pouzdavamo se u Boga.” Rekao je: “Ne, nego vi ste oni koji jedu tuđu hranu!”[6]
Pouzdavanje, davanje i praštanje
U jednoj predaji se prenosi:
….أَنَّهُ مَرَّ يَوْماً عَلَى قَوْمٍ فَرَآهُمْ أَصِحَّاءَ جَالِسِينَ فِي زَاوِيَةِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ ع مَنْ أَنْتُمْ قَالُوا نَحْنُ الْمُتَوَكِّلُونَ قَالَ: ع لَا بَلْ أَنْتُمُ الْمُتَأَکِّلََةُ فَإِنْ كُنْتُمْ مُتَوَكِّلِينَ فَمَا بَلَغَ بِكُمْ تَوَكُّلُكُمْ قَالُوا إِذَا وَجَدْنَا أَكَلْنَا وَ إِذَا فَقَدْنَا صَبَرْنَا قَالَ ع هَكَذَا تَفْعَلُ الْكِلَابُ عِنْدَنَا قَالُوا فَمَا نَفْعَلُ قَالَ كَمَا نَفْعَلُ قَالُوا كَيْفَ تَفْعَلُ قَالَ: ع إِذَا وَجَدْنَا بَذَلْنَا وَ إِذَا فَقَدْنَا شَكَرْنَا
Jednoga dana je Zapovjednik pravovjernih Ali, mir neka je s njim, prošao pored skupine ljudi koji su dokoni sjedili u uglu mesdžida. Upitao ih je: “Ko ste vi?” Odgovorili su: “Mi smo mutevekili (oni koji se na Boga oslanjaju).” Rekao je: “Ne, nego ste vi muttekili (oni koji su na teret društvu, oni koji žive na račun drugih). Ako se na Boga oslanjate, dokle vas je vaše pouzdavanje u Boga dovelo?” Odgovorili su: “Kada nešto nađemo jedemo, a kada nemamo ništa, strpimo se.” Rekao je: “Kod nas tako rade psi.” Upitali su: “Pa šta da radimo?” – “Radite kao i mi!” Upitali su: “Kako vi radite?” Odgovorio je: “Kada nešto steknemo, to poklonimo, a kada nemamo ništa, zahvaljujemo Bogu.”[7]
Dova Imama Sedždžada, mir neka je s njim
Ukratko, čovjek koji je vjernik i izgrađene ličnosti, prepušta svoje poslove Bogu i u svim dionicama svoga života smatra Ga svojom podrškom, upravo onako kao što Imam Sedžad, mir neka je s njim, pred Bogom ponizno moli te izgovara:
…وَ بِكَ أَسْتَغِيثُ، وَ إِيَّاكَ أَرْجُو، وَ لَكَ أَدْعُو، وَ إِلَيْكَ أَلْجَأُ، وَ بِكَ أَثِقُ، وَ إِيَّاكَ أَسْتَعِينُ، وَ بِكَ أُومِنُ، وَ عَلَيْكَ أَتَوَكَّلُ، وَ عَلَى جُودِكَ وَ كَرَمِكَ أَتَّكِلُ.
Od Tebe pomoć tražim,
U Te se nadam,
Tebe molim,
U Tebe zaštitu tražim,
U Tebe se pouzdavam,
Od Tebe potporu išćem,
U Te vjeru imam,
Na Te se oslanjam,
I u darežljivost Tvoju i blagostivost Tvoju se uzdam![8]
I na drugom mjestu on od Boga Uzvišenog traži da mu pokloni pouzdanje u Njega, iskreno, blisko, predano i sa svim svojim bićem Njemu povjerenje poklanja:
وَهَبْ لي صِدْقَ التَّوَكُّلِ عَلَيْكَ
“Pokloni mi istinsko pouzdanje u Tebe!”[9]
Pa ako neko u tom smislu stigne na položaj pouzdanja – da čak i u najtežim stanjima i u najtegobnijim dešavanjima u životu, kada se čini da su pred njim zatvorena sva vrata izbavljenja – samo se u Boga uzda i samo Njega smatra ravnateljem poslova, bez ikakve sumnje je dosegao najviši položaj pouzdanja.
[1] Biharu-l-anvar, bejrutsko izdanje, sv. 71, str. 151; Mustedraku-l-vesail, sv. 2, str. 288.
[2] Mustedraku-l-vesail, sv. 2, str. 288.
[3] Fehrest-e Gurar, str. 418, broj 3082.
[4] Biharu-l-anvar, sv. 75, str. 364.
[5] Možda zbog toga što je zemljoradnja u tom vremenu bila jedno od glavnih zanimanja, a oni su bili besposleni.
[6] Mustedraku-l-vesail, sv. 2, str. 288.
[7] Isto, str. 289.
[8] Sahifa Sedždžadijja, dova 52.
[9] Isto, dova 54.
