PREDGOVOR

Hvala i zahvala pripada Onome Koji poduči čovjeka peru i poduči ga onome što nije znao. Neka je salavat na Njegovog roba, miljenika i Poslanika, Muhammeda, najboljeg među onima koji učaše i podučavaše, i neka je salavat i selam na njegovu časnu porodicu i ashabe, koji se okitiše njegovim vrlinama.

A zatim; zaista čovjek postiže vrhunski moral samo znanjem – onim znanjem kojim se diče meleki među stanovnicima Nebesa, kojim se postižu visoki stepeni na Dan konačnog obračuna, kao i lijep spomen na Ovome svijetu, onakvim znanjem za čije se pero kaže da nadilazi svetost krvi šehida, a meleci spuštaju svoja krila ispod nogu dok kroči onaj koji takvo znanje posjeduje. Za takvog ptice u zraku i ribe u moru traže oprost. On je onaj čija je jedna noć provedena u snu bolja od sedamdeset godina ibadeta nekog po-božnjaka. A kakva je to samo počast i veličina!

Ali nije tako sa svakim znanjem. Ne približava svako znanje Stvoritelju, niti svako znanje neminovno povlači za sobom i Njegovo zadovoljstvo.

Naprotiv, znanje ima svoje šartove, ciljeve i adabe, a njegovo sticanje pravila i nauk. Nema drugog izbora onome ko ga želi steći, osim da ih upozna i da se svaki put iznova na njih vrati, ako ne želi da njegov trud propadne i završi kao uzaludan.

Koliko je samo bilo onih koji su marljivo sticali ovo (islamsko) znanje, da bi im na kraju puta bili uskraćeni njegovi plodovi te bi tako ostali bez suštine ciljanog, a neki, pak, iako su postigli nešto od toga, mogli su doseći mnogostruko više za neuporedivo manje vremena. Nekima, čak, znanje nije povećalo ništa, osim udaljenosti od Allaha, dž.š., tvrdoće i sljepoće srca, i pored toga što Uzvišeni Allah kaže – a On je najistinitiji govornik: Zaista se Allaha boje od Njegovih robova samo učeni (إنما يخشى الله من عباده العلماء).[1] A uzrok svih prepreka na putu savršenstva nije bilo ništa drugo do zanemarivanje adaba, halova i šartova koji se moraju uzeti u obzir kada se traži znanje. Stoga u ovoj poslanici donosimo skupinu preduvjeta za sticanje znanja,[2] adaba te onoga što iz svega toga proizlazi, a vezano je za ulogu učitelja i učenika, sve sa željom da bude od koristi za one koji o ovome budu razmišljali, te da vodi željenom cilju one koji ih budu primjenjivali i utisnuli na stranicama svojih srca. Sve pouke i adabi izvedeni su iz Allahovog govora, riječi Njegovog Poslanika i Imama, mir s njima, te riječi onih koji predstavljaju stubove mudrosti i vjere među vrhunskom ulemom.

Označio sam ovo djelo muridovom željom o adabu učenika i učitelja.

Molim Allaha Uzvišenog iz Njegove sveobuhvatne milosti i vječne darežljivosti, da od ovog djela prije sviju imam koristi ja, moji bližnji i prijatelji te oni među muslimanima koji budu imali prilike da dođu do ovog djela. I molim Ga da upotpuni moje sevape i učvrsti moje korake na Dan vjere. On je zaista Plemeniti Darivalac.

Knjiga je podijeljena na uvod, poglavlja i završnu riječ.

UVOD

Što se tiče uvoda, u njemu je skrenuta pažnja na vrijednost znanja, onoga koji ga posjeduje i učenika iz Kur'ana i Sunneta te na Allahovu ljubav prema svemu rečenom.

Znaj da je Uzvišeni Allah učinio znanje povodom stvaranja stvorenja. Rekao je, Uzvišen neka je:

 الله الذي خَلقَ سبْعَ سموات و من الأرضِ مثلهنّ يَتَنّزلُ الأمرُ بينهنّ لِتَعْلَموا أنَّ اللهَ على كلِّ شيءٍ قَديرٌ و أن الله قد أحاطَ بكلّ شيءٍ علمًا

Allah je Taj Koji je stvorio sedam nebesa i isto toliko zemalja; Njegovo naređenje se spušta između njih da biste znali da je Allah kadar sve i da Allah znanjem Svojim sve obuhvata.[3]

I učinio je znanje najvećom počašću i prvom blagodati, kojom je sinove Ademove obasuo nakon što ih je stvorio. Rekao je Uzvišeni Allah u prvoj suri koju je objavio Svome Vjerovjesniku, sallallahu ‘alejhi ve alihi ve sellem:

 اقرأ باِسمِ ربِّكَ الذي خَلَقَ ♦ خَلَقَ الإنسنَ مِن عَلقٍ ♦ اقرأ و ربّكَ الأَكرَمُ ♦ الذِي عَلَّم باِالقَلَمِ ♦ عَلَمَ الإنسانَ ما لَم يَعْلمْ

Čitaj, u ime Gospodara tvoga Koji stvara, stvara čovjeka od ugruška! Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, Koji poučava peru, Koji čovjeka poučava onome što ne zna.[4]

Rekli su neki mufesiri, pojašnjavajući i povezujući smisao prvog ajeta u ovoj suri sa nastavkom, da je On, neka je uzvišen, najprije spomenuo stanje čovjeka dok je još ugrušak, te kao takav najbezna-čajniji bitak, a konačna njegova merteba je da postane onaj koji zna, a to je najveći stepen. Drugi smisao je da je Uzvišeni Allah rekao: plemenit je Gospodar tvoj, Koji poučava peru, Koji čovjeka poučava onome što ne zna, te ajet upućuje na činjenicu da nema ništa vrjednije od znanja, jer da postoji nešto slično, prvenstveno bi bilo spomenuto u kontekstu Božije plemenitosti, koja je ovdje došla u formi superlativa.[5]

Allah Uzvišeni je učinio da na Dunjaluku prihvatanje istine i njeno slijeđenje bude i događa se međusobnim podsjećanjem, podsjećanje je izgradio na bogobojaznosti, a bogobojaznost sveo samo na učene rekavši:

سيَذّكّرُ مَن يَخشىَ

Dozvat će se onaj koji se Allaha boji.[6]

I:

إنّما يَخشىَ اللهَ مِن عِبادِهِ العُلَماء

Zaista se Allaha boje od njegovih robova samo učeni.[7]

I učenjacima je dao prednost nad svima drugima, te je rekao:

هَل يَسْتَوِي الَّذينَ يَعْلَمُن و الّذين لاَ يَعْلَمُون إنَّما يتذكّر أُوُلوا الأَلبَاب

Jesu li isti oni koji znaju i oni koji ne znaju? Pouku primaju samo razumom obdareni.[8]

Uzvišeni je one koji nose znanje usporedio sa Sobom i melecima riječima:

 شَهِدَ اللهُ أنّهُ لاَ إِلهَ إلاَ هُوَ وَ الْمَلاَئِكَةُ وَ أُولوُا الْعِلْمِ

Allah svjedoči da nema boga osim Njega i meleci i učeni.[9]

Njihovu počast uvećao je riječima:

 وَ ما يَعْلَمُ تأَوِيلَهُ إلاَ اللهُ وَ الَراسخُونَ في العِلْمِ

A njihovo tumačenje zna samo Allah i u nauku dobro upućeni.[10]

Također jerekao: Reci, između mene i vas dovoljan je svjedok Allah i onaj koji znanje knjige posjeduje.[11]

I riječi Uzvišenog:

 يَرْفَعِ اللهُ الّذينَ آمَنوُا مِنْكُم و الّذِينَ أُتوُا الْعِلْمَ دَرَجات

Allah će uzdignuti među vama one koji vjeruju a one kojima je dato znanje na visoke stepene.[12]

Pet je počasti kojima je Uzvišeni Allah odlikovao ulemu u Svojoj knjizi:

Prva stvarje iman (vjerovanje):

 و الراسِخوُ نَ فِي العِلْمِ يَقوُلوُنَ آمنَّا بِهِ

A dobro upućeni u nauku govore: “Vjerujemo.”[13]

Druga počast je tevhid (vjerovanje) u Boga, jednog jedinog tvorca, Kojem nije ništa slično:

 شَهِدَ اللهُ أنّهُ لاَ إِلهَ إلاَ هُوَ وَ الْمَلاَئِكَةُ وَ أُولوُا الْعِلْمِ

Allah svjedoči da nema boga osim Njega, i meleki, i učeni.[14]

Treća stvar kojom Allah odlikuje učene jeste plač i tuga.[15]

إنَّ الّذينَ أُوتوُا الْعِلْمَ مِن قَبْلِهِ… و يَخِروُنَ لِلأذْقانِ يَبْكوُنَ

A oni kojima je dato znanje još ranije… I padaju licem na tle plačući.

Zatim Allah učene odlikuje strahopoštovanjem i skromnošću.

وَيَخِروُنَ لأذْقانِ يبكوُنً وَ يزيدُهُم خُشوُعاً

I padaju licem na tle plačući, i on im uvećava strahopoštovanje.[16]

I peto: Uzvišeni Allah odlikuje učene bogobojaznošću. 

إنّما يَخشىَ اللهَ مِن عِبادِهِ العُلَماء

Zaista se Allaha boje od njegovih robova samo učeni.[17]

Ovo bi bili fadileti znanja na koje je skrenuo pažnju časni Kur'an.

Što se, pak, tiče Poslanikovog sunneta, predaje o vrijednosti znanja ne mogu se ni pobrojati.

Ovo su neke od tih predaja:

من يُرِد اللهُ بهِ خَيْرًا يُفَقِّهْهُ فِي الدِين

Rekao je Allahov Poslanik, salallahu ‘alejhi ve alihi ve sellem: “Kome Allah želi dobro, poduči ga propisima vjere.”[18]

طَلَبُ العلمِ فَرِيضةٌ على كلِ ِ مُسلِم ٍ

“Traženje znanja je farz svakom muslimanu.”[19]

مَن طَلَبَ العِلمَ لِلّه فَهُوَ كالصَائِم نهَارِه ِ القَائِمُ لَيْلِهِ وَ إنَّ بَابًا مِنَ العِلْم ِ يَتَعلَّمُهُ الرَّجُلُ خَيْرٌ لَهُ أبَو قببيس ٍ ذهَبًا فأنْفَقَه ُ فِي سَبيل ِ الله ِ

“Onaj ko traži znanje Allaha radi, on je kao onaj koji stalno posti i noću klanja. Zaista, da čovjek nauči jedno poglavlje, bolje mu je nego brdo zlata koje bi potrošio na Allahovom putu.”[20]

 من أحب أن ينظر إلى عتقاء الله من النار فلينظر إلى المتعلمين فو الذي نفسي بيده ما من متعلم يختلف إلى باب العالم إلا كتب الله له بكل قدم عبادة سنة و بنى الله له بكل قدم مدينة في الجنة و يمشي على الأرض و هي تستغفر له و يمسي و يصبح مغفورا له و شهدت الملائكة أنهم عتقاء الله من النار

“Ko želi gledati u Allahove robove spašene od vatre, neka gleda u one koji stiču znanje.Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, nema tog učenika koji će doći na vrata učenjaka, a da mu Allah neće upisati u sevap svaki njegov korak kao ibadet od godinu dana. I Allah će mu za svaki njegov korak sazdati grad u Džennetu i učinit će da kroči zemljom, a ona će za njega oprost tražiti. I zanoćivat će i osvitati oproštenih grijeha, a meleci će svjedočiti da su takvi spašeni od Vatre.”[21]

مَن جاءهُ المَوْ ت و هُوَ يَطْلب العِلمَ لِيُحيَ بِهِ الإسْلاَمَ كَانَ بَيْنَه وَ بَينَ الأنبياء دَرَجَة ٌ واحِد ة ٌ في الجنَّة ِ

“Koga zadesi smrt dok je u potrazi za znanjem kako bi oživio islam, između njega i Božijih poslanika bit će samo jedan stepen u Džennetu.”[22]

و قوله: فضل العالم على العابد سبعون درجة بين كل درجتين حضر الفرس سبعين عاما و ذلك لأن الشيطان يضع البدعة للناس فيبصرها العالم فيزيلها و العابد يقبل على عبادته

“Prednost učenjaka nad pobožnjakom jeza sedamdeset stepeni, a između svakog je rastojanje od sedamdeset godina brzog konjskog galopa. To je stoga što šejtan uvede novotariju ljudima pa je alim prepozna te otkloni, dok je pobožnjak prihvati i njome čini ibadet.”[23]

فضل العالم على العابد كفضلي على أدناكم إن الله و ملائكته و أهل السماوات و الأرض حتى النملة في جحرها و حتى الحوت في الماء ليصلون على معلم الناس الخير

“Prednost učenjaka nad pobožnjakom je kao moja prednost nad najslabijim od vas. Uistinu meleci i stanovnici Nebesa i Zemlje, pa čak i mrav u svojoj rupi i ribe u vodi traže oprosta za onoga ko ljude poučava dobru.”[24]

و قوله (ص): من خرج في طلب العلم فهو في سبيل الله حتى يرجع

I rekao je Allahov Poslanik: “Ko krene na put da stekne znanje, on je na Allahovom putu sve dok se ne vrati.”[25]

و قوله: من خرج يطلب بابا من العلم ليرد به باطلا إلى حق و ضالا إلى هدى كان عمله كعبادة أربعين عاما

I rekao je: “Ko izađe na put da bi stekao znanje o samo jednom poglavlju i time vrati onoga ko je na neistini na put istine i onoga ko je u zabludi na uputu, njegovo djelo će biti veliko kao ibadet od četrdeset godina.”[26]

 و قوله (صلى الله عليه و آله ) لعلي (عليه السلام): لئن يهدي الله بك رجلا واحدا خير من أن يكون لك حمر النعم

Injegove, sallallahu ‘alejhi ve alihi, riječi hazreti Aliju: “Da Allah tobom uputi jednog čovjeka bolje ti je nego krdo crvenih deva.”[27]

و قوله (صلى الله عليه و آله) لمعاذ:لئن يهدي الله بك رجلا واحدا خير لك من الدنيا و ما فيها و روي ذلك أنه قاله لعلي (ع) أيضا

I njegove, sallallahu ‘alejhi ve alihi, riječi Muazu: “Da Allah tobom uputi jednog čovjeka bolje ti je nego Dunjaluk i sve što je na njemu.” U drugoj predaji stoji da je to rekao hazreti Aliju.[28] 

و قوله (صلى الله عليه و آله): رحم الله خلفائي فقيل يا رسول الله و من خلفاؤك قال الذين يحيون سنتي ويعلمونها عباد الله

I rekao je, neka je na njega i njegovu porodicu salavat i selam: “Allah se smilovao mojim nasljednicima.” Rekoše: “Allahov Poslaniče, a ko su tvoji nasljednici?” Reče: “Oni koji ožive moj sunnet i podučavaju njemu Allahove robove.”[29]

و قوله (صلى الله عليه و آله): من دعا إلى هدى كان له من الأجر مثل أجور من تبعه لا ينقص ذلك من أجورهم شيئا و من دعا إلى ضلالة كان عليه من الإثم مثل آثام من تبعهلا ينقص ذلك من آثامهم شيئا

“Ko bude pozivao ka uputi, imat će nagradu i onih koji ga slijede, a to neće umanjiti od njihovih nagrada ništa, a ko bude pozivao ka zabludi, nosit će grijeh i onih koji ga slijede, a da od njihovih grijeha neće biti ništa umanjeno.”[30]

 و قوله (صلى الله عله و آله): إذا مات ابن آدم انقطع عمله إلا من ثلاث صدقة جارية أو علم ينتفع به أو ولد صالح يدعو له

“Kada preseli sin Ademov, prekinu se njegova dobra djela, osim u tri slučaja; trajne sadake, znanja koje je ostavio da koristi drugima i dobrog djeteta koje čini dove za njega.”[31]

و قوله (صلى الله عليه وآله): خير ما يخلف الرجل من بعده ثلاث ولد صالح يدعو له و صدقة تجري يبلغه أجرها و علم يعمل به من بعده

I rekao je, neka je na njega i njegov Ehli-bejt salavat i selam:

“Najbolje što čovjek iza sebe ostavi jesu tri stvari: dobro dijete koje za njega dovu čini, trajna sadaka od koje mu dospijeva nagrada i znanje po kojem se radi poslije njegove smrti.”[32]

و قوله (صلى الله عليه و آله): إن الملائكة لتضع أجنحتها لطالب العلم رضا بما يصنع

I rekao je Poslanik, neka je na njega i njegov Ehli-bejt salavat i selam:

“Zaista meleci spuštaju svoja krila onome koji traži znanje iz zadovoljstva zbog onoga što čini.”[33]

 اطلبوا العلم و لو بالصين

I rekao je:

“Tražite znanje, pa makar i u Kini.”[34]

 من غدا في طلب العلم أظلت عليه الملائكة و بورك له في معيشته و لم ينقص من رزقه

“Ko osvane u potrazi za znanjem, bit će mu blagoslovljen život i neće mu se opskrba umanjivati.”[35]

 من سلك طريقا يلتمس به علما سهل الله له طريقا إلى الجنة

“Ko krene na put sticanja znanja, Allah će mu olakšati put do Dženneta.”[36]

 نوم مع علم خير من صلاة على جهل

“San sa znanjem je bolji nego namaz sa neznanjem.”[37]

  فقيه أشد على الشيطان من ألف عابد

“Učenjak je teži šejtanu nego hiljadu pobožnjaka.”[38]

 إن مثل العلماء في الأرض كمثل النجوم في السماء يهتدى بها في ظلمات البر و البحر فإذا انطمست أوشك أن تضل الهداة

“Primjer učenjaka na Zemlji je kao primjer zvijezda. Pravi put se njima prepozna u tminama kopna i mora, a kada se ugase, velika je vjerovatnoća da će zalutati oni koji su tražili put.”[39]

 ما جمع شيء إلى شيء أفضل من علم إلى حلم

“Nisu nikad spojene dvije bolje stvari nego što su znanje i pamet.”[40]

 ما تصدق الناس بصدقة مثل علم ينشر

“Nisu ljudi nikad dali bolje sadake od znanja koje se prenosi.”[41]

 ما أهدى المرء المسلم إلى أخيه هدية أفضل من كلمة حكمة يزيده الله بها هدى و يرده عن ردى

“Neće musliman dati svom bratu muslimanu bolji poklon od mudre izreke kojom će mu Allah povećati uputu i odvratiti ga od ružnog djela.”[42]

 أفضل الصدقة أن يعلم المرء علما ثم يعلمه أخاه

“Najbolja sadaka je da čovjek stekne znanje, a zatim poduči svoga brata.”[43]

 قليل العلم خير من كثير العبادة

“Malo znanja bolje je od puno ibadeta.”[44]

Jednom prilikom izašao je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve alihi, iz svoje kuće i zatekao u džamiji dva sijela. Na jednom sijelu su se međusobno podučavali propisima vjere, a na drugom su činili dovu Allahu, dž.š., i tražili od Njega. Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve alihi, je na to rekao: “Obje skupine čine dobro. Oni traže od Allaha, a ovi proučavaju pa podučavaju one koji ne znaju. Ovi su bolji, sa naukom sam poslan.”[45] Zatim je sjeo sa njima.

Ovo je jedna od predaja koje bilježim lično sa vjerodostojnim lancem prenosilaca do Ebul-Hasana Alija ibn Musa Er-Ridaa, od njegovih djedova do Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve alihi, da je rekao: “Traženje znanja je farz svakom muslimanu. Tražite znanje na nje-govim izvorima i uzimajte ga od onih koji su ga dostojni. Zaista je sticanje znanja Allaha radi dobro djelo, potraga za njim ibadet, pod-sjećanje na njega tesbih, rad po njemu džihad, podučavanje njemu onoga koji ga ne poznaje sadaka, a njegovo trošenje na one koji su ga dostojni djelo koje približava Allahu. To je stoga što je znanje simbol halala i harama i svjetionik na putu do Dženneta, prijatelj u usamlje-nosti, sudrug na putu dalekom, razgovor u samoći, vodič u sreći i u nesreći, oružje protiv neprijatelja, ukras za prijatelje. Allah njime uzdiže neke narode pa ih čini vođama, čiji se tragovi prate i za čijim se djelima povodi, čija je riječ presudna. Meleci u svojoj raskoši i svojim krilima ih blagoslove i u svojim molitvama za njih dobro tra-že. Za njih traži oprost sve zrelo i uvehlo, pa čak i ribe u moru i dru-ga stvorenja; također zvijeri na kopnu i stoka. Uistinu je znanje život za srce – nasuprot neznanju, svjetlost očiju – nasuprot tmini, snaga za tijelo – nasuprot slabosti. Uzdiže roba na stepene odabranih, u društva onih najboljih, na visoke deredže na oba svijeta ga postavlja. Podsjećanje na njega je vrijedno posta, a njegovo izučavanje noćnog bdijenja. Njime se pokorava Gospodaru i njime se čini ibadet. Njime se čuvaju rodbinske veze i razaznaje granica između halala i harama. Znanje je imam, a djelo sljedbenik. Nadahnut njime je sretnik, a uskraćen znanja nesretnik. Pa blago onome kome Allah ne uskrati njegove plodove!”[46]

 Od Vođe pravovjerni hprenosi se da je rekao:

“O ljudi, znajte da je savršenstvo vjere u traženju znanja i u radu po njemu. Uistinu vam je sticanje znanja veća obaveza od sticanja imetka. Imetak vam je propisan i osiguran. Podijelio ga je među vama Pravedni, osigurao ga i bit će vam isporučen. A znanje je pohranjeno kod onih koji ga posjeduju i naređeno vam je da ga tražite od onih koji ga posjeduju, pa ga tražite!”[47]

Od njega, mir s njime, također se prenosi da je rekao:

 العالم أفضل من الصائم القائم المجاهد و إذا مات العالم ثلم في الإسلام ثلمة لا يسدها إلا خلفمنه

“Učenjak je vrjedniji kod Allaha od postača koji noću klanja i bori se na Allahovu putu. Kada umre učenjak, okrnji se građevina islama. Ne može je nadomjestiti ništa drugo, osim nasljednici koje je ostavio iza sebe.”[48]

Rekao je također Imam Ali: “Dovoljno je počasti znanju to što ga zagovara i njime se diči onaj ko mu nije dorastao kada ga ljudi po znanju spomenu, a dovoljno je neznanju sramote da ga se odriče i onaj što se u njemu guši.”[49]

Rekao je Imam Ali jednom prilikom Kumejlu ibn Zijadu: “OKumejle! Znanje je bolje od imetka. Znanje te čuva, a ti čuvaš imetak. Znanje je sudija, a imetak onaj kome se sudi. Imetak se umanjuje trošenjem, a znanje se uvećava davanjem.”[50]

Od njega također: “Znanje je bolje od imetka za sedam stvari. Prvo, znanje je nasljedstvo poslanika, a imetak nasljedstvo faraona. Drugo, znanje se ne umanjuje trošenjem, a imetak se umanjuje. Treće, imetak treba čuvara, a znanje čuva svoga vlasnika. Četvrto, znanje ulazi u ćefine, a imetak ostaje.[51]Peto, imetak stekne i mu'min i kafir, a znanje stječe samo mu'min. Šesto, svim ljudima je potreban učenjak u stvarima njihove vjere, a nije isto sa onim koji posjeduje imetak. I sedmo, znanje daje snagu čovjeku da pređe sirat, a imetak ga sprječava.”[52]

 I rekao je također:

 و عنه (عليه السلام): قيمة كل امرئ ما يعلمه و في لفظ آخر ما يحسنه

“Vrijednost svakog čovjeka je po onome što poznaje”, a u drugom rivajetu: “…po onome što dobro poznaje.”[53]

Od Zejnul-Abidina Alija ibn Husejna se prenosi da je rekao: “Kada bi ljudi znali koja vrijednost je u traženju znanja, tražili bi ga pa čak i kad bi krv proljevali i mora prevaljivali. Uistinu je Allah objavio poslaniku Danijalu: ‘Zaista su kod mene najprezreniji od mojih robova neznalicem, koje potcjenjuju učenjake i napuštaju nji-hovo slijeđenje. I zaista su meni najmiliji od mojih robova bogobo-jazni što traže veliku nagradu, koji se druže sa učenima, slijede razumne, prihvataju i uče od mudrih.’”[54]

Od Imama Bakira: “Ko poduči nekog nekoj uputi, ima nagradu onoga koji bude po njoj radio, a da nikome neće biti umanjena nagrada. A ko poduči nekoga nekoj zabludi, nosit će grijehe onih koji po njoj budu postupali, a da od njihovih grijeha neće biti ništa umanjeno.”[55]

Od Imama Bakira, također:

“Učenjak čijim se znanjem koriste drugi ljudi bolji je od sedam-deset hiljada pobožnjaka.”[56]

Također je rekao: “Onom od vas koji podučava znanju pripada i učenikova nagrada, a i pored toga učenik mu duguje zahvalu. Stoga učite od onih kojima je dato znanje i podučavajte svoju braću kao što su učenjaci i vas podučili.”[57]

Od njega također: “Da sjednem u medžlis sa onima u čije znanje imam povjerenja veće mi je zadovoljstvo u duši od ibadeta godinu dana.”[58]

Ebu Besir prenosi da je rekao Imam Džafer Es-Sadik: “Ko poduči dobru, ima istu nagradu kao i onaj ko po tom dobru bude radio.” Rekoh: “A šta ako poduči još nekoga drugoga, da li i od njega ima nagradu?” Reče: “Kada bi sve ljude podučio, imao bi od svih njih nagradu.” Rekoh: “Pa čak i kada umre?” Reče: “Pa čak i kad umre.”[59]

Od Imama Džafera Es-Sadika također: “Naučite propise vjere! Zaista onaj od vas koji ne nauči ­– on je beduin.[60] Uistinu je Allah, dž.š., u svojoj knjizi rekao:

لِيَتَفَقَّهُوا فِي الدِّينِ وَ لِيُنْذِرُوا قَوْمَهُمْ إِذا رَجَعُوا إِلَيْهِمْ لَعَلَّهُمْ يَحْذَرُونَ

I da se poduče propisima vjere kako bi svoj narod opominjali kada im se obrate da bi se Allaha pobojali.”[61]

Od njega, također:

“Na vama je da se podučite Allahovoj vjeri. Nemojte biti beduini. Uistinu, onaj od vas ko se ne poduči propisima Allahove vjere, Allah ga neće pogledati na Sudnjem danu, niti će njegova djela primiti.”[62]

“Volio bih da se moji sljedbenici izbičuju po glavama samo da se poduče propisima vjere.”[63]

“Zaista su učenjaci nasljednici poslanika i uistinu poslanici nisu ostavljali iza sebe dirheme ni dinare, nego su ostavljali hadise među brojnim hadisima. Pa ko uzme za dio toga, uzeo je za veliko dobro. Zato dobro gledajte od koga ćete ovo znanje uzeti. Uistinu među nama, Poslanikovom porodicom, u svakom naraštaju ima onih koji pravilno postupaju i od sebe udaljavaju izvrtanje fanatika, svojatanje lažljivaca i tumačenje neznalica.”[64]

“Kada Allah želi svome robu dobro, poduči ga vjeri.”[65]

Pitao je Muavija ibn Ammar Džafera Es-Sadika, mir s njime:

“Čovjek koji bilježi vaše hadise a zatim ih širi među ljudima i ojačava ih u njihovim srcima i srcima vaših sljedbenika, na jednoj, i pobožnjak među vašim sljedbenicima koji ne poznaje ove predaje, na drugoj strani – koji od njih je bolji?” Reče Imam: “Jedna predaja nekog hadisa od nas koja će učvrstiti srca naših sljedbenika bolja je od hiljadu pobožnjaka.”[66]

Od Džafera Es-Sadika također:

 “NemaIblisudražesmrtiodsmrtiučenjaka.”[67]

“Kada umre učenjak-vjernik, okrnji se dio islama koji ništa ne može nadomjestiti.”[68]

Od Imama Kazima prenosi se da je rekao: “Kada vjernik umre, za njim plaču meleci i mjesta na zemlji na kojima je Allahu ibadet činio i nebeska vrata kroz koja su se njegova djela uzdizala i okrnji se dio islama koji ništa ne može nadomjestiti. To je stoga što su učenjaci-vjernici bedemi islama baš kao što su tvrđave bedemi gradova.”[69]

Od njega također se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve alihi, ušao u džamiju – gdje je jedna skupina okružila nekog čovjeka – te je upitao: “Šta je ovo?” Rekoše: “Veliki znalac.” Upita Poslanik: “A kakav znalac.” Rekoše: “Najveći znalac među ljudima o rodoslovlju Arapa, njihovim događajima, danima džahilijeta i arapskoj poeziji.” Reče (Kazim): “Potom reče Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve alihi: ‘To je znanje čije nepoznavanje ne škodi, a poznavanje ne koristi.’ A zatim reče Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve alihi: ‘Zaista je znanje u trima stvarima: u jasnim ajetima, odmjerenim farzovima (feraiz) [70] i uspostavljenim sunnetima, a sve osim toga je višak.’”[71]

[1]Fatir, 27.

[2]  Ovdje se prije svega misli na vjersko znanje, iako su ove moralne postavke važeće za svaki oblik znanja i mudrosti. ( Prim. prev. )

[3]Et-Talak, 12.

[4]El-‘Alek, 1-5.

[5]Kerimu arapskom znači plemenit, a ekrem znači plemenitiji. U navedenom ajetu svojstvo plemenitosti dolazi sa određenim članom, el-ekrem, što u kontekstu Božijih svojstava predstavlja vrhunac plemenitosti poslije koje ne postoji ništa. Autor želi reći da nam Allah, dž.š., u kontekstu Svoje neograničene plemenitosti govori o znanju kao Svome daru ljudskome rodu, što upućuje na zaključak da ne postoji ništa vrjednije od znanja, jer da takvo nešto postoji, bilo bi najpreče da se spominje uz krajnju formu plemenitosti kojom se On diči pred Svojim robovima. ( Prim. prev. )

[6]El-A‘la, 10.

[7]Fatir, 28.

[8]Ez-Zumer, 9.

[9]Ali ‘Imran, 18.

[10]Ali ‘Imran, 7.

[11]Er-Ra‘d, 43.

[12]El-Mudžadele, 11.

[13]Ali ‘Imran, 7.

[14]Ali-‘Imran, 18.

[15]Misli se na plač iz bogobojaznosti i ljubavi prema Bogu, što je suprotno tvrdoći srca i sljepoći kojom se odlikuju nevjernici i neznalice. Tuga, pak, prožima često njihova srca zbog grijeha kao i zbog samilosti spram Božijih stvorenja koja u sljepilu ne znanju i ne vide istinu i tako srljaju u propast. Bez sumnje, ovakvih srca je danas veoma malo te samo istinsko znanje može odgojiti dušu koja bi se okitila ovim veličanstvenim vrlinama.

[16]El-Isra, 109.

[17]Fatir, 28.

[18]Sahihul-Buhari, 2/36.

[19]El-Kafiju, 1/30 , Ibn Madždže, 1/81 i Taberani u sva tri svoja Mu‘džema.  Rekao je  Hafiz Džemaludin El-Mizji da je hadis hasen (dobar) zbog mnoštva predaja. Komentator Sunena Ibn Madždžea je skupio preko pedeset predaja kojima se bilježi ovaj hadis.

[20]Razi u svome Tefsiru, 2/180, sa nešto drugačijim izrazom.

[21]Prethodni izvor sa nešto drugačijim izrazom.

[22]Sunenud-Darimi, 1/112 ,  Taberani i Hatib El-Bagdadi od Ibn Abbasa. Vidi: Kešful-hafa od Adžilunija, 2/318.

[23]Razi u svome Tefsiru, 2/180 ,  Ebu Ja‘la u svome Musnedu, 2/163, sa nešto drugačijim izrazom. Vidi: Medžme‘uz-zevaid, 1/122.

[24]Tirmizi u svome Sunenu, 5/5, hadis br. 2685, kaže da je hadis hasen sahih. Prenose ga i Darimi u svome Sunenu, 1/100, Taberani u Mu‘džemul-kebiru, 8/233, i drugi.

[25]Tirmizi, 5/29, hadis br. 2647; Taberani, Mu‘džemus-sagir, 1/234.

[26]Et-Tusi u svome djelu Emali, 2/231.

[27]El-mehadždžetul-bejda, 1/19; Buhari, 3/1096, 1357; Ibn Hibban, 15/378; Bejheki u svome Sunenul-kubra, 9/106; Nesai u Sunenul-kubra, 5/46, 110, i drugi. Vrstadevaspomenutihuhadisujemetaforaza nešto izuzetno vrijedno. Arapi su naročito cijenili spomenutu vrstu.

[28]Ihjau ‘ulumid-din, 1/9. Prenosi ga i Ibn Mubarek u Kitabuz-zuhd, 1/484, pripisavši ga Buhariji. Razi, pak, u svome Tefsiru, 2/180, navodi da su ove riječi upućene Imamu Aliju, ‘alejhis-selam.

[29]Kitabu men la jahdurul–fekih, 4/302, hadis broj 910. Sličnu predaju bilježi Ibn Šihab u svome Musnedu, 2/138, i Bejheki u Kitabuz-zuhdil-kebir. Hafiz Abdullah ibn Siddik El-Gumari je u svojoj pripremi Musneda Ibn Šihaba ocijenio ovu predaju vjerodostojnom.

[30]Sahihu Muslim, hadis 2647; Sahihu Ibn Hibban, 1/318, hadis 112; Musned Ebu Avane, hadis 5823; Tirmizi, 5/43, hadis broj 2647 i kaže da je hadis hasen sahih; Musned Ahmeda ibn Hanbela, 2/397, hadis 9149; i drugi.

[31]Bilježe Ebu Davud, Tirmizi, Nesai, Buharija u djelu Edebul-mufred od Ebu Hurejre. Vidi: Kešful-hafa od Adžilunija, 1/105, hadis broj 277.

[32]Sunen Ibn Madže, 1/88, hadis 241; Sahihu Ibn Hibban, 1/295, hadis 93; Mevariduz-zam'an, 1/220, hadis 866.

[33]Sahihu Ibn Hibban, 1/13, hadis 17, 1/97, hadis 193; Hakim u svome Mustedrek ales-sahihajn, 1/180, hadis 340; Tirmizi, 5/48, hadis 2682; Sunenud-Darimi, 1/110, hadis 342; i drugi.

[34]Bejheki u Šu‘bul-iman, 2/253, hadis 1663; Musnedu-rebi‘, 1/29, hadis 18; Musnedu Bezzar, 1/175. Adžiluni u Kešful-hafa kaže: “Bilježi ga Bejheki, Hatib, Ibn Abdul-Berr, Dulejmi i drugi od Enesa. Rekao je hafiz El-Mizji: ‘Bilježi se velikim brojem predaja. Postoji mogućnost da u cijelosti doseže stepen hasena.’ Rekao je Zehebi u Telhisul-vahijat: ‘Bilježi se u više predaja, neke od njih su dobre.’ Rekao je hafiz El-Iraki: ‘Neki imami su ocijenili predaju vjerodostojnom.’” Rekli su Bejheki Ibn Salah i drugi: “Hadis je poznat, ispravnog je značenja, ali je daif.”

[35]Kenzul-‘ummal, 10/162, hadis 28841, gdje također stoji: “I meleci ga blagosilja-ju.” Sa neznatnim izmjenama prenosi ga Taberani u Mu‘džemul-kebiru, 8/65, hadis broj 7382.

[36]Buhari, 1/37, hadis 67; Muslim, hadis broj 2699; Ibn Hibban, 1/289, hadis broj 88; Tirmizi, 5/28 i 5/48.

[37]Kenzul-ummal, 10/140, hadis 28711; Ebu Nuajm u Hiljetul-evlija od Selmana Farisija, 2/431; Bejheki od Abdullaha ibn Evfa sa daif senedom. Vidi: Kešful-hafa od Adžilunija, 2/431.

[38]Tirmizi, 5/48 2681; Ibn Madždže, 1/81; i drugi. Vidi Kešful-hafa, 2/188, hadis 2054.

[39]Ahmed u Musnedu od Enesa ibn Malika, 3/157, hadis 12621.

[40]Džamius-sagir, 2/145; SunenDarimi, 1/52; Taberani u Mu‘džemul-evsat i Mu‘džemus-sagir. Vidi: Medžme‘uz-zevaid, 1/121.

[41]Taberani: Mudžemul-kebir, 7/231, hadis 6964.

[42]Bejheki: Šu‘bul-iman, 2/280, kao i Ebu Nuajm, Dulejmi i drugi od Ibn Omera, a Sujuti u Džamius-sagiru, 2/143, od Ibn Amra.

[43]Ibn Madždže, 1/89, hadis 243. Rekao je Munziri: “Lanac prenosilaca je dobar (hasen).” Vidi: Fejdul-Kadir, 2/38.

[44]Taberani: Mu‘džemul-kebir, 1/35, Mu‘džemul-evsat, 8/302; Buhari u Tarihul-kebir, 1/381; Bezzar i drugi. Vidi: Medžme‘uz-zevaid, 1/120.

[45]Musned El Bezzara, 6/428, hadis 2458; Musned Tajlisija, 1/298, hadis 2251; Bejheki: Medhal ila sunenil-kubra, 1/306, hadis 462.

[46]Biharul-envar, 1/171.

[47]El-Kaf, 1/30.

[48]Besairud-deredžat, str. 4, hadis 10.

[49]Tezkiretus-sami‘i, str. 10.

[50]Nehdžul-belaga, 148.

[51]Znanje prati svoga vlasnika i u grob i od njega i na Onom svijetu i u Berzahu ima koristi, dok imetak ostaje među nasljednicima, koji ga poslije razdijele. (Prim. prev.)

[52]Tefsir Imama Razija, 1/182, sa neštodrugačijim izrazima.

[53]Gurerul-hikem, hadis 6752; Nehdžul-belaga, mudrost 81.

[54]El-Kafi, 1/35.

[55]El-Kafi, 1/35. Sličnu predaju, samo kao hadis od Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve alihi, bilježe Muslim, Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi i drugi. Vidi: Kešful-hafa, 1/489, hadis 1282.

[56]El-Kafi, str 33.

[57]El-Kafi, str. 35.

[58]El-Kafi, str. 39.

[59]El-Kafi, str. 35.

[60]Kur'an opisuje beduine kao najveće nevjernike zbog toga što ne poznaju propise vjere. Vidi: Et-Tevbe, 97. (Prim. prev.)

[61]El-Kafi, str. 31. Časni ajet je iz sure Tevbe, 122.

[62]Ibid.

[63]Ibid.

[64]El-Kafi 32. Ove riječi prenose se i od Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve alihi, u više različitih predaja. Naprimjer, predaju da su učenjaci nasljednici Allahovih poslanika bilježe Ibn Hibban, Tirmizi, Ahmed i drugi. A i predaju o onima koji u svakom naraštaju postupaju pravilno bilježe mnogi: Bezzar, Ibn Abul-Berr u Temhidu i drugi. Medžme‘uz-zevaid, 1/140.

[65]El-Kafi, str. 32. Kao hadis Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve alihi, ovu predaju bilježe i Buhari, 1/39, Muslim, 2/718, Ahmed, 1/306, i mnogi drugi.

[66]El-Kafi, str. 33.

[67]El-Kafi, str. 38; Bejheki: Šu‘bul-iman, 2/267, od Ebu Džafera, 1714.

[68]El-Kafi, str. 38.

[69]El-Kafi, str. 38.

[70]Misli se na feraiz, nasljedno pravo. Označeno je tako jer su kategorije koje nasljeđuju određene farzom i naređene u ajetima sure En-Nisa, 11 i 176. Upravo zbog ovog izraza u Kur'anu se nasljedno pravo još naziva feraizom, obligatnom dužnošću, jer Allah kaže: Kao farz od Allaha (feridaten minallah).

[71]El-Kafi, str. 32. Slično ovome bilježe Hakim u Mustedreku, 1/369, hadis 7949; Sunenul-Bejheki El Kubra, 6/208; Ebu Davud, 3/119; Sunen Ibn Madždže, 1/21; i drugi.