Mjera mudrosti – Poslanikovi ratovi

Velika bitka na Bedru

1. Kur'an: Allah vas je pomogao i na Bedru, kada ste bili malobrojni – zato se bojte Allaha, da biste bili zahvalni -, kad si ti rekao vjernicima: “Zar vam neće biti dovoljno da vam Gospodar vaš tri hiljade meleka u pomoć pošalje?[1]

Pogledati: Ali-Imran, 12 i 13; En-Nisa, 77 i 78; El-Enfal, 1, 19, 36, 38-41, 67,71; El-Hadž, 19.

2. Imam Ali: “Lica poslanikovih ashaba na dan Bedra bila su bijela poput runa.”[2]

3. Imam Ali: “U bici na Bedru smo se zaklanjali za Poslanikom, s.a.v.a., tako da je on bio bliži neprijatelju od nas. Toga je dana od svih on bio hrabriji.”[3]

4. Imam Ali: “Kada smo bili na Bedru među nama je samo Mikdad Ibnul-Esved bio konjanik. Te smo noći svi spavali osim Poslanika. On je bio pod krošnjom jednog stabla gdje je klanjao i učio dovu do zore.”[4]

Bitka na Uhudu i Hamrail-Esedu

5. Kur'an: A kada si ti poranio, i čeljad svoju ostavio da vjernicima odrediš mjesta pred borbu, a Allah sve čuje i zna.[5]

6.Ibn-Mes'ud: “Na Uhudu su žene bila iza muslimanskih položaja gdje su dokrajčivale ranjene idolopoklonike… Dođe Ebu-Sufjan pa povika: “Uzvišen Hubul!” Poslanik, s.a.v.a. reče vjernicima: “Recite: Allah je uzvišeniji i slavniji!” Pa povikaše: “Allah je uzvišeniiji i slavniji!” Povika Ebu-Sufjan: “Mi imamo Uza'a a vi ga nemate!” Poslanik, s.a.v.a. reče vjernicima: “Recite: Allah je naš zaštitnik, a vi nemate zaštitnika!”[6]

7. Enes: “U bici na Uhudu polomljeni su bili prednji zubi poslanikovi i bio je ranjen u glavu tako da bijaše obliven krvlju. U takvom stanju je rekao: “Kako će  spasiti narod kojeg Poslanik, poziva Allahu, a on mu rasiječe glavu i polomi mu zube?” Tada je Allah dž.š. objavio ajet: Ti sa tim nemaš ništa.”[7]

8. Imam Ali: “Kada su se ljudi raspršili od Poslanika na Uhudu, pogledah među poginulim ali ga ne ugledah. Pa rekoh: ‘Tako mi Boga on nije od onih što bježe a nema ga ni među poginulim, sigurno se Allah rasrdio na nas zbog ovog šta učinismo pa je uzdigao Svoga Poslanika Sebi. Dakle, od mene više nema koristi, zato moram ratovati dok ne poginem. Tada polomih korice od sablje i nasrnuh na neprijatelja. Oni ustuknuše preda mnom kada iznenada ugledah Poslanika među njima.’”[8]

Bitka Zatir-Rika'a

9. Imam Sadik: “U bici na Zatir-Rika'u spustio se Poslanik, pod jedno drvo koje se nalazilo pored gudure. Iznenada naiđe voda koja razdvoji Poslanika od njegovih prijatelja. U takvom ga je stanju vidio jedan od idolopoklonika, a muslimani su stajali s druge strane gudure čekajući da voda prestane. Reče taj čovjek svojim prijateljima: “Ubit ću Muhammeda!” Prišao je Poslaniku, isukao sablju prema njemu i rekao mu: “Ko će te spasiti od mene, o Muhammede?!” Poslanik, mu reče: “Moj i tvoj Gospodar!” U tom ga trenutku Džebrail, a.s., gurnu sa konja i on pade na leđa. Tada ustade Poslanik, uze sablju, sjede mu na grudi i reče: “Ko će te spasiti od mene, o Gavrise?” On reče: “Tvoja dobrota i plemenitost, Muhammede!” Poslanik, ga pusti i dok se podizao on reče: “Tako mi Boga, bolji si i plemenitiji od mene!”[9]

Bitka Ahzab i Beni-Kurejze

10. Jezid Ibnil-Esam: “Nakon što je Uzvišeni Allah porazio Ahzab (skupine) i Poslanik, se bijaše vratio kući gdje je počeo prati glavu, dođe mu Džebrail, a.s., i reče: “Da ti Allah oprosti! Odložio si oružje a meleki s nebesa ga još nisu odložili! Pridruži nam se kod tvrđave Beni-Kurejze!” Tada povika Poslanik, i pridruži im se kod tvrđave.”[10]

11. Imam Bakir u vezi ajeta: Kaže: “Utrošio sam nebrojeno bogatstvo”: “To je Omer ibn-Abduv-Ved kada mu je Ali ibn-Ebi Talib na Hendeku predložio da prihvati islam, na što je on rekao: “Šta će biti sa svim onim bogatstvom koje sam uložio u borbi protiv vas?” Ulagao je imetak u borbi protiv Božijeg puta, pa ga je ubio Ali.”[11]

12. Imam Sadik: “Kada je Poslanik, kopao Hendek naišli su na veliku stijenu. Uze Poslanik, krapmu iz ruke Zapovjednika pravovjernih ili iz ruke Selmana, r.a., zamahnu njome te silnim udarcem razbi stijenu na tri dijela. Tada reče Poslanik, s.a.v.a.: “Ovim udarcem mi je otvoreno rimsko i perzijsko blago.” Pa reče jedan od njih dvojice: “Obećava nam rimsko i perzijsko blago a mi nismo u stanju da obavimo nuždu.”[12]

Bitka na Hajberu

13. Burejde: “Za vrijeme bitke na Hajberu uzeo je bajrak Ebu-Bekr, ali vratio se a nije ga osvojio. Sutradan bajrak uze Omer ali ga ni on ne osvoji, ljudi se vratiše a Ibn-Muslime bijaše poginuo. Tada je Poslanik, rekao: “Ovaj ću bajrak dati onome ko voli Boga i Poslanika i koga Bog i Poslanik, vole i koji se neće vratiti a da ne osvoji utvrdu. Te noći smo bili veseli jer sutra će uslijediti osvajanje. Poslanik, je klanjao sabah namaz, nakon čega je zatražio bajrak i ustao. Svaki od nas koji smo bili bliski Poslaniku imao je nadu da je on taj čovjek. Sve dok ja ne digoh glavu zbog bliskosti i položaja kojeg sam imao kod njega. Međutim on pozva Ali ibn-Ebi Taliba koga su boljele oči, potrije ih rukom, predade mu bajrak i on osvoji tvrđavu.”[13]

Oslobađanje Mekke

14. Omer ibn-Hatab: “Na dan oslobađanja kada je Poslanik, stigao u Mekku, poslao je po Safvan ibn-Umijja, Ebi Sufjan ibn-Harba i Haris ibn-Hišama. Reče Omer: “Pa rekoh: ‘Bog nam je dao da ih zgrabimo pokazat ćemo im za ono što su radili.’ Međutim Poslanik, s.a.v.a. reče: “Primjer mene i vas jeste poput primjera kada je Jusuf, a.s., rekao svojoj braći: Danas nema za vas prijekora, oprostio vam je Allah a On je od milostivih najmilostiviji.” Reče Omer: “Posramio sam se od Poslanika zbog prenagljenog zaziranja koje mi je palo na pamet a on im je rekao ono što im je rekao.”[14]

15. Imam Ali: “Poslanik, je u mjesecu Ramazanu otišao na Bedr i oslobodio je Mekku u mjesecu Ramazanu.”[15]

16. Imam Rida: “Na dan oslobođenja Mekke Poslanik, je ušao u grad a kipovi su bili okolo Kabe. Bilo ih je tristošezdeset. Udarao ih je štapom kojeg je imao u ruci i govorio je: Došla je istina a nestalo je laži, zaista laž nestaje. Došla je istina a laž niti će početi niti se vratiti. U tom trenutku prevrtali su kipove na lica.”[16]

Bitka na Hunejnu

17. Imam Sadik: “Najteži dan koji je doživio Poslanik, bio je dan bitke na Hunejnu, zbog toga što su mu arapi toga dana prkosili.”[17]