Uzvišen Gospodar je na Miradžu rekao Svom Miljeniku: “…u samoći među ljudima…”
Neki ajeti i predaje koje u ovome kontekstu treba prostudirati:
Ajeti
ثُمّ قَفَينا على آثارِهِم بِرُسُلِنا وَ قَفَّينا بعيسى بن مَريمَ وَ آتَيناهُ الإنجيل وَ جَعلنا في قلوبِ الذين اتَّبّعوه رأفة ً و رَحمة ً وَ رحبانِية ً ابتَدَعوها ما كَتَبناها علَيهِم إلا بتغاءَ رضوان الله ِ فما رَعوها حقَّ رِعايَتِها فآتَينا الذين أمَنوا مِنهُم أجرَهُم وَ كَثيرٌ مِنهُم فاسِقون
“Zatim smo poslije njih jedne za drugim Naše poslanike slali, dok nismo Isa'a, sina Merjemina poslali, kojem smo Indžil dali, a srca sljedbenika njegovih smo blagost i samilost ulili, dok su monaštvo oni sami, kao novotariju uveli – Mi im ga nismo propisali – u želji da steknu Allahovo zadovoljstvo; ali oni o njemu ne vode brigu onako kako bi trebalo, pa ćemo one među njima koji budu ispravno vjerovali nagraditi, a mnogi od njih us nevjernici.”[1]
فأعرض عَمّن تَوَلّى عن ذِكرِنا وَ لَم يُرِد إلا الحياة َ الدُنيا ذلكَ مَبلَغُهُم مِنَ العلم ِ ، إنَّ رَبَّكَ هوَ أعلَمُ بِمَن ضَلَّ عن سَبيلِهِ وَ هُوَ أعلَمُ بمَن ِ اهتَدى
“Zato se okani onoga koji Kur'an izbjegava i koji samo život na ovome svijetu želi, to je vrhunac njihova znanja – Gospodar tvoj dobro zna one koji su skrenuli sa Njegova puta i On dobro zna one koji su na pravom putu.”[2]
Predaje
Rekao je Imam Sadik, mir s njime: “Allah je objavio jednome od vjerovjesnika sinova Israilovih, ako želiš da Me sutra sretneš u taboru svetosti, budi na dunjaluku samotnjak, stranac, brigom obuzet, tužan, usamljen među ljudima, poput ptice koja leti zemljom pustom i jede sa vrhova drveća i pije vodu sa izvora, a kada nastupi noć sama na počinak kreće i ne traži pribježišta kod ptica. Takav je smiraj u Gospodaru svome našla, a otuđenost u društvu ptica.”[3]
Prenosi se da je Imam Sadik, mir s njime, rekao: “Ako ste u stanju da za vas ne znaju (ljudi) postupite tako, jer šta ti može naškoditi ako te ljudi ne pohvale? A kakva je šteta da si kod ljudi pokuđen ako si kod Allaha hvale dostojan.”[4]
Rekao je Vođa pravovjernih, mir s njime: “Blago onome ko se kuće svoje drži i svoj propisani udio jede, a zauzeo se pokornošću Gospodaru svome i plače nad grijesima svojim pa od udjela vlastite duše se uposlio, a ljudi su od njega bezbrižni.”[5]
Prenosi se od Imama Bakira, mir s njime, da je rekao: “Neće rob biti Allahu odan istinski sve dok sa svim stvorenjima ne prekine vezu stremeći Njemu. Tada će Allah reći: ‘Ovaj rob u potpunosti pripada Meni’, te će ga primiti i počastima darovati.”[6]
U ovoj predaji o Miradžu stoji: “…Ponosa Mi Moga i veličine, nije početak robovanja i tevba i traženje blizine, ništa drugo do post, glad, duga šutnja i osamljivanje od ljudi. I uistinu prva nepokornost koju počini rob jeste …miješanje sa svjetinom u njihovim prohtjevima.”
Također u ovome istom hadisu stoji: “O Ahmede! Nije svako ko kaže ‘volim Allaha’ u Mene zaljubljen, sve dok ne… bježi od stvorenja koliko može.”
Imam Kazim, mir s njime, obratio se Hišam ibn Hakemu riječima: “O Hišame! Strpljivost u usamljenosti znak je jačine razuma. Pa kome pamet bude od Allaha darovana napustit će dunjalučku sljedbu i one što dunjaluku streme, te će stremiti Allahu pa će mu Allah biti sudrug u samoći i prijatelj u otuđenosti, bogatstvo u siromaštvu i potpora bez bliskih srodnika…”[7]
Imam Sadik, mir s njime, je rekao: “Rekao (mi) je jedan čovjek: ‘Posvećen tebi bio, čovjek koji spozna ovu stvar i drži se svoje kuće te nikoga od svoje braće ne upozna (da li je ispravno postupio)?’ – te mu ja rekoh: ‘Kako će se onda takav obrazovati u svojoj vjeri?’”[8]
Suština tematike
Kažem: Iz ajeta i predaja sasvim je jasno da je samoizolacija od ljudi (ovdje u kontekstu mase koja je uglavnom spram vjere nemarna) poželjna stvar stoga što miješanje i suživot sa njima prouzrokuje nemar i zaborav na Allaha Uzvišenog i odvraća od Ahireta, a to je nepoželjno. U nastavku komentara predaje o Miradžu kod sličnih fraza ovoj (u samoći i izolaciji od stvorenja) pojašnjenje od strane Božijeg Poslanika i Imama, mir s njima, koje će otkloniti moguće nejasnoće po ovom pitanju.