Komentar predaje o Miradžu: O očuvanju srca (25.)

Ajeti:

وَ مَن يؤُمِن باللهِ يَهدِ قَلبَه و اللهُ بكُلِّ شيءٍ عليم.

Kur'an: “A On će srce onoga koji u Allaha vjeruje uputiti – Allah sve dobro zna.”[1]

هُو الذي أنزلَ السكينَةَ في قلوبِ المؤمِنين ليزدادوا إيمانًا مع إيمانِهِم…

Kur'an: “On je taj koji je ulio smirenost u srca vjernika da bi još više učvrstili vjerovanje koje već imaju.”[2]

رَبَّنا لا تُزِغ قلوبَنا بعد إذ هَدَيتَنا وَ هَب لنا مِن لَدنكَ رحمة إنّك أنتَ الوَهّاب.

Kur'an: “Gospodaru naš, ne dopusti srcima našim da skrenu, kad si im već na pravi put ukazao, i daruj nam Svoju milost; Ti si, uistinu, Onaj koji mnogo daruje[3]!

الذين آمَنوا وَ تَطمَئِنُّ قلوبُهُم بذكر اللهِ ألا بذكر اللهِ تَطمَئِنُّ القلوب.

“One koji vjeruju i čija se srca kad se Allah spomene smiruju – a srca se doista, kad se Allah spomene smiruju.”[4]

لا تَجِدُ قومًا يؤمِنونَ باللهِ وَ اليوَم الآخِر يوادّونَ مَن حادّ اللهَ وَ رَسولَه وَلو كانوا آباءَهُم أو أبناءَهُم أو إخوانَهُم أو عشيرَتَهُم ألئِك كَتَبَ في قلوبِهم الإيمانَ وَ أيَّدَهُم بروحٍ مِنهُ وَيُدخِلُهُم جنّاتٍ تَجري مِن تَحتِها الأنهار خالِدين فيها رَضي اللهُ عنهُم و رَضوا عنه ألئِك حزبُ اللهِ ألاإنَ حزبَ اللهِ هُمُ المُفلِحون.

“Ne treba da ljudi koji u Allaha i onaj svijet vjeruju budu u ljubavi sa onima koji se Allahu i Poslaniku Njegovu suprotstavljaju, makar im oni bili, očevi njihovi, ili sinovi njihovi, ili braća njihova, ili rođaci njihovi. Njima je On u srca Njihova vjerovanje usadio i svjetlom Svojim ih osnažio, i On će ih uvesti u džennetske bašče kroz koje će rijeke teći, da u njima vječno ostanu. Allah je njima zadovoljan, a i oni će biti zadovoljni Njime. Oni su na Allahovoj strani, a oni na Allahovoj strani će sigurno uspjeti.”[5]

… و اعلَموا أنّ اللهَ يَحولُ بينَ المرءِ وَ قلبِهِ ، وَأنَّهُ إليه تُحشَرون.

“I znajte da se Allah upliće između čovjeka i srca njegova, i da ćete se svi pred njim sakupiti.”[6]

Predaje:

Imam Sadik je rekao: “Nema toga srca a da nema dva uha, na jednome melek upućivač, a na drugome šejtan smutljivac. Ovaj ga navodi, a ovaj zabranjuje. Šejtan ga navodi na grijehe, a melek ga opominje, a to su Božije riječi: ‘I sjednu jedan s desne a drugi slijeve strane, on ne izusti ni jednu riječ, a da pored Njega nije prisutan Onaj koji bdije.’[7]”[8]

Imam Bakir je rekao: “Tri su vrste srca, izopačeno srce, takvo ni na kakvo dobro ne nabasa, to je srce nevjernika. I srce u kom ima crna tačka pa se zlo i dobro u njem hrvaju pa koje bude jače nadvlada na kraju. I otvoreno srce, u njemu je svjetiljka koja sija i ne gasi se do Dana sudnjega, to je srce vjernika.”[9]

Imam Ali je rekao:

عن امير المؤُمِنين علَيه السلام أنَّه قال: أعجَب ما في الإنسان قَلبُهُ وَ لَهُ موادّ ٌ مِن الحِكمةِ وَ أضدادٌ مِن خلافِها فإن سَنَحَ لَه الرجاءُ أذَلَّه الطَّمعُ ، وَ إن هاجَ بِهِ الطَّمعُ أهلَكَه الحِرصُ ، وَ إن مَلَكَه اليأسُ

 قَتَلَه الأسَف ، وَ إن عرضَ لَه الغَضَب اشتَدَّ بِهِ الغَيظُ ، وَ إن سَعِدَ بالرِّضا نَسِي التَّحَفُّظ ، وَ إن نالهُ

الخَوفُ شَغَلَهُ الحَذر، و إن اتَّسَع لَه الخَوفُ شَغَلَهُ الحَذر ، وَ إن اتَّسع لَهُ الأمنُ استَلبَتهُ الغَرَّةُ ، وَ إن جُدِّدَت لَهُ النِّعمَةُ أخَذَتهُ العزَّةُ و إن أصابَتهُ المُصيبَةُ فَضحهُ الجزع ، و إن استَفادَ مالاً أطغاهُ الغنىَ ، و إن عضَّتهُ فاقة ٌ شَغَلَهُ البلاءَ ، وَ إن جَهَدَهُ الجوعُ قََعَدَ بِهِ الضعف ، وَ إن أفرَطَ في الشَبعِ كظّته البِطنَةُ فَكُلُّ تَقصيرٍ بِهِ مُضِرٌّ وَ كُلُّ إفراطٍ بِهِ مَفسَدَة ٌ.

“Najčudnija stvar u čovjeku jeste srce, u njemu su primjese mudrosti i primjese suštih suprotnosti. Pa ako mu se ukaže kakva prilika što nadu budi, nadvlada ga pohlepa, a kada se u njemu pohlepa rasplamsa, upropasti ga pretjerana težnja, a ako njime ovlada razočaranje, ubije ga tuga, a ako se pak izloži ljutni razjari se u njemu srdžba. Ako se sretnim osjeti zbog zadovoljstva (sa nečim) zaboravi na opreznost, a ako ga zadesi strah obuzme ga pretjerana opreznost. Ako mu se pruži životna sigurnost uzme mu je nemar, a ako mu se iznova povrate užitci obuzme ga suludi ponos. Ako ga nesreća zadesi osramoti ga pretjerani strah, a ako imetak zaima osili ga bogatstvo. Ako ga ugrize siromaštvo obuzmu ga nedaće,a ako ga glad ophrve slabost ga za zemlju prikuje. Ako u sitosti pretjera preoptereti ga debljina. Stoga svaki nemar štetan je po njega i svako pretjerivanje po njega je štetno.”[10]

Ali ibn Husejn, mir s njime, u podužoj predaji je rekao: “Zar ne, čovjek ima četiri oči, dva kojima promatra stvari svoje vjere i dunjaluka i dva kojima promatrastvari svoga ahireta. Pa kada Allah hoće dobro Svome robu otvori mu dva u srcu njegovome pa sa njima vidi gajb/nevidljivo i svoje stanje ahiretsko, a kada hoće nešto drugo pored toga ostavi srce na onome na čemu je.”[11]

Od znanja Imama Ride, mir s njime: “Bilježi se da Allah kod ljudi ima jednu posudu, a to je srce, najdraže mu ono koje najčišće, najčvršće i najtanahnije, najčvršćeu vjeri Božijoj, najčišće od grijeha, najtanahnije u odnosu sa svojom braćom (vjernicima).”[12]

Sulejman ibn Halid prenosi: “Čuo sam Ebu Abdullaha da je rekao: ‘Uistinu Allah kada hoće svome robu kakvo dobro, u srcu mu bijelu tačku začme i otvori čula srca njegova, a meleka kao vodiča opunomoći. A kada nekom hoće lošeu srcu mu crnu tačku začme i zapuši čula srca njegova i šejtana kao vodiča opunomoći, zabludi da ga vodi, zatim je ovaj ajet proučio: Koga Allah hoće da uputi prsa njegova raširi…’”[13]

Imam Sadik o Božijim riječima:

يَحولُ بينَ المرءِ وَ قَلبِهِ

“I znajte da se Allah između čovjeka i srca njegova upliće”,

“To je da poželi nešto svojim sluhom i vidom, jezikom i rukom ženu, pa ako On zastre nešto od toga što (ovaj rob poželi), neće toj stvari prići a da mu srce neće odbojnost osjećati i odbiti ono čemu je prišlo, znajući da ispravno postupanje nije u tome.” A u predaji od Hišama od Imama Sadika: “Upliće se između njega i umišljanja da je laž istina.”[14]

Rekao je Božiji Poslanik, s.a.v.a.: “Davud je Gospodara svoga dozivao govoreći: ‘Bože moj, svaki vladar ima svoje riznice, pa gdje su Tvoje riznice?’ Reče, uzvišen neka je On: ‘Moja riznica veća je od Arša, prostranija od Kursija, ugodnija od Dženneta i ukrašenija od carstva (nebesa i zemlje). Njena zemlja je spoznaja, orden njezin vjera je, sunce njeno čežnja je, mjesec njezin ljubav je, zvijezde njene misli su, oblaci njeni razum su, kiše njene milost su, stabljike njene pokornost su, plodovi njeni mudrost su. Četiri vrata ima: Znanje, blagost, strpljivost, zadovoljstvo, zar ne, to je srce.’”[15]

Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.a.: “Da šejtani ne natkriljuju srca Ademovih sinovaprodrijeli bi im pogledi do nebeskih carstava.”[16]

Rekao je Hasan ibn Ali el-Askeri, mir s njime: “Kad se srca razdragaju pohranite ih, a kad se otuđe ispratite ih.”[17]

Bilježi se da je rekao Allahov Poslanik, s.a.v.a.: “Nad svakim srcem šejtan čuči, pa kad se Allah spomene, nestane i stopi se, a kad se sjećanje na Allaha zapostavi šejtan ga ukrade, pa ga stuče i zavede, postepeno iskvari i silnim načini.”[18]

Imam Sadik je rekao: “Moj otac je uobičavao reći: ‘Nema gore stvari po srce od grijeha, uistinu srce će neprestano posrtati na grijesima dok na krajune ostane poraženo pa će mu ono što je dole biti gore i ono što je gore biti dole.’”[19]

Ali ibn Dža'fer prenosi od svoga brata od njegova oca, mir s njima, da je rekao: ‘Objavio je Allah uzvišeni Musa'u, a.s.: ‘O Musa, nemoj se radovati velikome malu i Mene se sjećaj u svakome halu, jer mnoštvo imetka čini da se grijesi zaborave, a zaborav Mene čini tvrdim srca.’’”[20]

Suština tematike

Kažem: Razumije se iz skupine ajeta i predaja nužnost pridavanja pažnje duhovnom odgoju srca što biva Božijim nadgledanjem i pažnjom, a ta pažnja i nadgledanje se očituju u uputi, čvrstom vjerovanju, smirenosti, mudrosti, tako da ukoliko se srce nađe pod okriljem ove pažnje ona će ga sačuvati zlih došaptavanja vlastite duše, šejtana, prohtjeva, griješenja, prirođenosti pojavnom svijetu, ljubavi spram dunjaluka i drugih oblika nemara i njima sličnih stvari koje obuzimaju i odvode od sjećanja na Allaha Uzvišenog. Stoga kada srce bude očuvano njegov sahibija neće odabrati ništa drugo do sjećanje i ibadet. Pa će srce hramom sigurnim postati, kako to dolazi u hadisu: “Srce je Božiji hram pa nemoj nastaniti Božiji hram bilo čime drugim osim Bogom Uzvišenim.”[21]Te će moći vidjeti carstva (nebesa i zemlje).

Međutim kojim djelom čovjek zaslužuje Božiju pažnju?

To se da razumjeti iz pitanja u hadisu: Ko je su koristi gladovanja?, gdje se spominju neke od koristi eksplicitno vezane za ovu vrstu ibadeta od kojih je i očuvanje duhovnog stanja srca.

Što se tiče pak jela, da li se hoće reći da hranu treba napustiti ili da ne treba jesti preko potrebe ili iznad onog nužnog?, to smo već pojasnili kod komentara prethodne rečenice: “stomaci im lagani od halal opskrbe”i rečenice koja slijedi: “stomaci im lagani (ne opterećeni) viškom hrane.”

Također uzevši u obzir ajete i predaje koje slijede, pa se na to obrati!