Potvrda imameta Imama Askerija
1. Imam Hadi: “Imam nakon mene je Hasan, a nakon Hasana je njegov sin Kaim, koji će ispuniti Zemlju pravdom kao što je bila ispunjena nepravdom i nasiljem.”[1]
Vrline Imama Askerija
2. Muhammed ibn Ismail: “Kada je Ebu Muhammed (Imam Askeri) bio zatvoren, Abasije su – zajedno sa Salihom ibn Alijem i nekolicinom drugih koji nisu prihvatali Ehli-bejt – otišli do Saliha ibn Vesifa i rekli: ‘Budi strog prema njemu i nemoj mu davati oduška!’ Salih im reče: ‘Šta da radim s njim? Naredio sam da ga čuvaju dva najgora čovjeka koja sam mogao naći, ali oni su se potpuno posvetili ibadetu i namazu?!’”[2]
3. Ebu-l-Kasim El-Kufi u knjizi Et-Tebdil: “Ishak Kindi, istaknuti irački filozof svoga vremena, odluči sakupiti sve protivrječnosti u Kur'anu. Zbog toga je sjeo u svoju kuću i zabavio se ovim poslom. Jednom prilikom jedan od njegovih učenika ode do Imama Askerija. Imam mu reče: ‘Zar među vama nema ni jednog sposobnog čovjeka da spriječi vašega profesora Kindija u onome šta želi učiniti sa Kur'anom?’ Učenik odgovori: ‘Mi smo njegovi učenici, kako bi nama bilo dozvoljeno da mu se usprotivimo u ovom ili bilo kojem drugom poslu?’ Imam Askeri reče: ‘Da li si spreman učiniti ono što ću ti reći?’ On odgovori: ‘Jesam.’ Imam reče: ‘Idi do njega i približi mu se. Ponašaj se tako kao da mu želiš pomoći u njegovom radu. Kada postaneš blizak sa njim, reci mu da imaš pitanje koje bi mu želio postaviti. Reći će ti da pitaš. Tada mu reci: Ako bui došao onaj koji je izgovorio ovaj Kur'an, da li je moguće da je pod onim što je rekao naumio nešto drugačije od onog što si ti pomislio? Reći će ti: ‘Da, moguće je!’ – jer je on čovjek koji razumije kad čuje.’ Učenik je otišao do Kindija i uspio je postati blizak s njim, kako bi mu mogao postaviti spomenuto pitanje. Kindi mu reče: ‘Ponovi pitanje!’ On ponovi pitanje. Kindi se zamislio i shvatio da je ovo pitanje moguće kako sa stanovišta jezika, tako i sa stanovišta razuma. Tada reče: ‘Zaklinjem te da mi kažeš odakle ti ovo pitanje!’ Učenik odgovori: ‘Ono mi se samo nametnulo, pa sam odlučio da od tebe potražim odgovor.’ Kindi reče: ‘Ovakvo pitanje nikad ne može pasti na pamet nekome kao što si ti, niti ti i tebi slični mogu dosegnuti takav položaj. Reci odakle ti ovo pitanje!’ Učenik odgovori: ‘Ebu Muhammed mi je rekao da te ovo pitam.’ Kindi reče: ‘Sada si rekao istinu. Ovakvo pitanje ne može doći niotkud, osim iz takve porodice!’ Potom je zatražio da mu donesu vatru i zapalio je sve što je bio napisao.”[3]
[3]El-Menakibu libni Šehr Ašub, 4/424.
