Potvrda imameta Imama Bakira
1. Kifajetu-l-eser: “Kada se Ali ibn Husejn razbolio bolešću koja će završiti njegovom smrću, sakupio je svoju djecu, Muhammeda, Hasana, Abdullaha, Omera, Zejda, Husejna i oporučio je za svoga nasljednika sina Muhammeda, dade mu nadimak Bakir i poslove braće njemu predade.”[1]
Imam Bakir je duboko uronjen u znanje
2. Božiji Poslanik, s.a.v.a., govoreći Džabir ibn Abdullah Ensariju: “O Džabire, ti ćeš živjeti sve dok ne sretneš moga sina Muhammeda ibn Ali ibn Husejn ibn Ali ibn Ebi Taliba, poznatog u Tevratu kao Bakir. Kada ga sretneš, prenesi mu selam od mene.”[2]
3. Imam Bakir: “Zaista me je Istina, koju je neistina (bātil) u svom stomaku sakrila, pozvala u pomoć. Rascijepio sam njene slabine i Istina se ukazala iza njenih koprena i raširila se nakon što je bila skrivena i pokrivena.”[3]
4. Ali ibn Ibrahim, od svoga oca: “Skupina pristalica Imama Bakira iz okoline grada tražila je dozvolu da dođe kod njega i on im je dozvolio. Došli su kod njega i na jednom sastanku postavili su mu trideset hiljada pitanja i on je na sva odgovorio, a imao je deset godina.”[4]
Vrline Imama Bakira
5. Imam Sadik: “Moj otac mnogo je činio zikr. Uvijek kada bih hodao s njim činio je zikr; kada bih jeo s njim, činio je zikr. Kada bi razgovarao sa ljudima, to ga nije sprječavalo da čini zikr. Vidio bih kako mu se jezik zalijepio za nepce, a govorio bi: ‘Nema Boga osim Allaha!’ Bio je takav da bi nas sakupio i naredio bi nam da činimo zikr sve dok Sunce ne izađe. Naređivao bi onima od nas koji su znali čitati da uče Kur'an, a onima koji nisu znali čitati da čine zikr.”[5]
6. Imam Sadik: “Ebu Džafer imao je najljepši glas među ljudima.”[6]
7. Sulejman ibn Karm: “Ebu Džafer Muhammed ibn Ali udjeljivao bi nam pet do šest stotina, pa i do hiljadu dirhema. Nikad se ne bi umorio od udjeljivanja svojoj braći, posjetiocima i onima koji su sa nadom za pomoć dolazili kod njega.”[7]
[3]Rebi‘u-l-ebrar, 2/603.
