Kur'an: “A onima koji se s tobom budu o njemu raspravljali, pošto si već pravu istinu saznao, ti reci: ‘Hodite, pozvat ćemo sinove naše i sinove vaše, i žene naše i žene vaše, a doći ćemo i mi, pa ćemo se usrdno pomoliti i Allahovo prokletstvo na one koji neistinu govore prizvati!’”[1]
1. Imam Sadik govoreći Ebu Abbasu o mubaheli (međusobnom proklinjanju): “Isprepleti svoje prste sa njegovim prstima, potom reci: ‘Moj Bože, ako taj i taj poriče istinu, a potvrđuje neistinu, spusti na njega nesreću sa neba ili kaznu od Sebe!’, i potom ga prokuni sedamdeset puta.”[2]
2. Imam Sadik: “Kada je kod Poslanika došla delegacija kršćana iz Nedžrana na čelu sa svojim poglavarom i njegovim zamjenikom, obratili su mu se riječima: ‘Čemu nas ti pozivaš?’ Poslanik reče: ‘Da posvjedočite da nema boga osim Allaha i da sam ja Njegov Poslanik, i da je Isa stvorenje stvoreno, koje jede, pije i vrši nuždu.’ Potom Božiji Poslanik reče: ‘Donesimo prokletsvo jedni na druge. Ako ja govorim istinu, neka se prokletstvo na vas spusti, a ako sam lažljivac, neka se proklestvo na mene spusti.’ Oni rekoše: ‘To je pravedno od tebe.’ Na kraju obećaše da će doći na mubahelu.
Kada su se vratili svojim kućama, rekoše njihovi: ‘Ako dođe na mubahelu sa svojim narodom, mi ćemo pristati na nju, jer u tom slučaju on nije Poslanik, ali ako dođe samo sa svojom porodicom, nećemo pristati na mubahelu, jer ako porodicu dovodi u opasnost, sigurno je da govori istinu.’
Kada je osvanulo, došli su do Božijeg Poslanika, s.a.v.a., a sa njim su bili Zapovjednik vjernika Fatima, Hasan i Husejn. Kršćani su se uplašili i rekoše Božijem Poslaniku, s.a.v.a.: ‘Dogovorit ćemo se s tobom da ne učestvujemo u mubaheli.’ Božiji Poslanik, s.a.v.a., se sa njima dogovori da ih pusti, ali da plate glavarinu (džiziju) i oni se raziđoše.”[3]
[3]Nuru-s-sekalejn, 1/347/157.
