Ulaganje napora u popravljanje međuljudskih odnosa još jedno je od postupanja kojem je data izvanredna važnost u Kur'anu Časnom i predajama Ehli-bejta, mir neka je s njima, i sada ćemo se osvrnuti na neke od tih ajeta i predaja.
Kur'an i popravljanje odnosa među ljudima
Kur'an Časni kaže:
إِنَّمَا الْمُؤْمِنُونَ إِخْوَةٌ فَأَصْلِحُوا بَيْنَ أَخَوَيْكُمْ وَ اتَّقُوا اللهَ لَعَلَّكُمْ تُرْحَمُونَ
“Zaista su vjernici braća, pa dvojicu braće svoje izmirite i Boga se bojte, ne bi li vam milost ukazana bila!” (El-Hudžurat, 10)
Na drugom mjestu se kaže:
وَ الصُّلْحُ خَيْرٌ
A pomirba je najbolja. (En-Nisa, 128)
Predaje i popravljanje međuljudskih odnosa
U islamskim predajama se toliko pridavala važnost ovoj temi – popravljanju međusobnih odnosa – da su ljudi na različite načine ohrabrivani i poticani na tu djelatnost. U nekim predajama to je istaknuto kao najljepša milostinja, a u drugima kao najbolji ibadet, i tako dalje.
Fejz, Bog mu se smilovao, prenosi predaju od Imama Sadika, mir neka je s njim, o 10. ajetu sure Hudžurat:
صَدَقَةٌ يُحِبُّهَا اللهُ إِصْلَاحٌ بَيْنِ النَّاسِ إِذَا تَفَاسَدُوا وَ تَقَارُبُ بَيْنِهِمْ إِذَا تَبَاعَدُوا
“Milostinja koju Bog voli je popravljanje odnosa među ljudima kada se oni naruše i zbližavanje ljudi kada se oni jedni od drugih udalje.”[1]
U drugoj predaji stoji:
لَأَنْ أُصْلِحَ بَيْنَ اثْنَيْنِ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ أَنْ أَتَصَدَّقَ بِدِينَارَيْنِ
“Više volim pomiriti dvije osobe, nego dati dva zlatnika milostinje.”[2]
Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
أَفْضَلُ صَدَقَةٍ إِصْلَاحُ ذَاتِ الْبَيْنِ
“Najbolja milostinja je popravljanje međusobnih odnosa.”[3]
Posebna riznica
Popravljanje odnosa među vjernicima ima toliku važnost kod predvodnika vjere da je Imam Sadik, mir neka je s njim, radi otklanjanja materijalnih razmirica među sljedbenicima Imama iz Poslanikove porodice, mir neka je s njima, od svoje imovine izdvajao jedan iznos i iz njega uzimao i plaćao da bi se ta svađa privela kraju. Zato je Mufaddalu, jednom od svojih drugova, rekao:
إِذَا رَأَيْتَ بَيْنَ اثْنَيْنِ مِنْ شِيعَتِنَا مُنَازَعَةً فَافْتَدِهَا مِنْ مَالِي
“Kada vidiš da je među dvojicom sljedbenika naših izbila svađa, okončaj je plaćanjem iz moje imovine!”[4]
S tim u vezi se od jednog od njegovih drugova prenosi:
مَرَّ بِنَا الْمُفَضَّلُ وَ أَنَا وَ خَتَنِي نَتَشَاجَرُ فِي مِيرَاثٍ فَوَقَفَ عَلَيْنَا سَاعَةً ثُمَّ قَالَ لَنَا: تَعَالَوْا إِلَى الْمَنْزِلِ فَأَتَيْنَاهُ فَأَصْلَحَ بَيْنَنَا بِأَرْبَعِمِائَةِ دِرْهَمٍ فَدَفَعَهَا إِلَيْنَا مِنْ عِنْدِهِ حَتَّى إِذَا اسْتَوْثَقَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنَّا مِنْ صَاحِبِهِ قَالَ أَمَا إِنَّهَا لَيْسَتْ مِنْ مَالِي وَلَكِنْ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ عَلَيهِ السَّلامُ أَمَرَنِي: إِذَا تَنَازَعَ رَجُلَانِ مِنْ أَصْحَابِنَا فِي شَيْءٍ أَنْ أُصْلِحَ بَيْنَهُمَا وَ أَفْتَدِيَهَا مِنْ مَالِهِ فَهَذَا مِنْ مَالِ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ
“Dok smo se moj zet i ja svađali oko ostavštine, naišao je Mufaddal. Stajao je neko vrijeme sa nama, a onda nam reče: ‘Pođimo mojoj kući!’ Došli smo kod njega, a on nas onda izmiri sa četiri stotine srebrenjaka te nam ih od sebe dade, a kada se svakom od nas dvojice vratilo povjerenje u onog drugog, on reče: ‘Znajte da ovo nije bilo iz mog imetka, već mi je Imam Sadik, mir neka je s njim, naredio da izmirim dvojicu drugova naših kada god između njih dođe do svađe oko nečega, te da okončam svađu koristeći se njegovim novcem, tako da je ovo novac od Imama Sadika.’”[5]
Najbolji ibadet
Prema mišljenju Zapovjednika pravovjernih Alija, mir neka je s njim, popravljanje odnosa među ljudima je najbolji ibadet, tako da je u jednom od svojih posljednjih savjeta, kada je bio već na samrtnoj postelji, oporučio svojoj djeci:
….فَإِنِّي سَمِعْتُ جَدَّ كَما صَلَّی اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ يَقُولُ صَلَاحُ ذَاتِ الْبَيْنِ أَفْضَلُ مِنْ عَامَّةِ الصَّلَاةِ وَ الصِّيَام
“Zaista sam od djeda vašeg, s.a.v.a., čuo da kaže: ‘Popravljanje međusobnih odnosa bolje je od svih (pohvaljenih) namaza i posta.’”[6]
Laganje radi popravljanja međusobnih odnosa
Iako je u Kur‘anu i predajama govorenje laži jako pokuđeno i ubraja se među velike grijehe, zbog važnosti popravljanja odnosa među ljudima, laž je dozvoljena ako neko može na taj način uspostaviti mir i prisnost između dvije osobe koje su u zavadi.
Imam Sadik, mir neka je s njim, u jednoj predaji govori jednom od svojih drugova:
إنَّ الْمصْلِحَ لَيْسَ بِكَذَّابٍ
“Zaista pomiritelj nije lažljivac.”
U jednoj inačici stoji:
إِنَّمَا هُوَ الصُّلْحُ لَيْسَ بِكَذِبٍ
“Zaista je to pomirenje, nije laž!”[7]
Hazreti Ali, mir neka je s njim, kaže:
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللّهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ: لَا يَصْلُحُ الْكَذِبُ إِلَّا فِي ثَلَاثَةِ مَوَاطِنَ … وَ كِذْبُ الرَّجُلِ يَمْشِي بَيْنَ الرَّجُلَيْنِ لِيُصْلِحَ بَيْنَهُمَا
“Rekao je Božiji Poslanik, s.a.v.a: ‘Nije dozvoljeno izreći laž, osim u tri slučaja… i laži čovjeka koji nastoji pomiriti dvojicu ljudi.’”[8]
Izlazak iz islama
Postojanje mira i bliskosti među vjernicima toliko je važno i vrijedno da, ako su dva muslimana više od tri dana u zavadi, izašli su iz zajednice muslimana.
Božiji Poslanik, s.a.v.a., rekao je:
أَيُّمَا مُسْلِمَيْنِ تَهَاجَرَا فَمَكَثَا ثَلَاثاً لَا يَصْطَلِحَانِ إِلَّا كَانَا خَارِجَيْنِ مِنَ الْإِسْلَامِ وَ لَمْ يَكُنْ بَيْنَهُمَا وَلَايَةٌ فَأَيُّهُمَا سَبَقَ إِلَى كَلَامِ أَخِيهِ كَانَ السَّابِقَ إِلَى الْجَنَّةِ يَوْمَ الْحِسَابِ
“Koja god se dva muslimana posvađaju i ostanu u takvom stanju tri dana, ne mireći se jedan s drugim, izašli su iz islama i među njima više neće biti nikakvog srodstva po vjeri, i koji god od njih se prije obrati bratu svome prije će na Dan obračuna ući u Džennet.”[9]
U drugoj predaji se kaže:
أَيُّمَا مُسْلِمَيْنِ تَهَاجَرَا فَمَكَثَا ثَلَاثاً لَا يَصْطَلِحَانِ إِلَّا ماتا خَارِجَيْنِ عَنِ الْإِسْلَامِ…
“Koja god se dva muslimana posvađaju i ostanu u takvom stanju tri dana, ne mireći se jedan s drugim, umrijet će izvan islama…”[10]
Šejtanovo zadovoljstvo
Šejtan voli da se među muslimanima uspostavi neprijateljstvo, kao što Bog Uzvišeni kaže:
إِنَّمَا يُرِيدُ الشَّيْطَانُ أَن يُوقِعَ بَيْنَكُمُ الْعَدَاوَةَ وَ الْبَغْضَاءَ …
“Šejtan samo hoće da među vama neprijateljstvo i mržnju ubaci…” (El-Maide, 91)
Upravo stoga, kada između dva muslimana izbije nesporazum i kada su jedan zbog drugog neraspoloženi, šejtan se raduje i stalno se trudi da takvo stanje ostane, kao što kaže Imam Bakir, mir neka je s njim:
إِنَّ الشَّيْطَانَ يُغْرِي بَيْنَ الْمُؤْمِنِينَ مَا لَمْ يَرْجِعْ أَحَدُهُمْ عَنْ دِينِهِ فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ اسْتَلْقَا عَلَى قَفَاهُ وَ تَمَدَّدَ ثُمَّ قَالَ: فُزْتُ فَرَحِمَ اللهُ امْرَأً أَلَّفَ بَيْنَ وَلِيَّيْنِ لَنَا يَا مَعْشَرَ الْمُؤْمِنِينَ تَأَلَّفُوا وَ تَعَاطَفُوا
“Zaista, šejtan raspiruje među vjernicima neprijateljstvo sve dok neki od njih ne napuste vjeru svoju, pa kad to učine, on legne na leđa i ispruži se pa kaže: ‘Uspio sam!’ Potom je Imam Bakir, mir neka je s njim, rekao: “Zato, neka se Bog smiluje čovjeku koji između dvojice prijatelja naših bliskost uspostavi! O vjernici, budite jedni prema drugima dobrohotni i naklonjeni!”[11]
U drugoj predaji se prenosi od Imama Bakira, mir neka je s njim, da je rekao:
لَا يَزَالُ إِبْلِيسُ فَرِحاً مَا اهْتَجَرَ الْمُسْلِمَانِ فَإِذَا الْتَقَيَا اصْطَّكَّتْ رُكْبَتَاهُ وَ تَخَلَّعَتْ أَوْصَالُهُ وَ نَادَى يَا وَيْلَهُ مَا لَقِيَ مِنَ الثُّبُورُ
“Iblis je sretan sve dok su dva muslimana u zavadi, a kada se oni pomire, koljena mu zadrhte i zglobovi mu se iščaše te on zaviče kako mu je teško i kako je propast doživio. (Misli se na samog šejtana kako viče: Teško meni, bespomoćan sam, uništen sam!)”[12]
Čemu sve ovo naglašavanje?
Postavimo sada pitanje: Zašto sveta vjera islam toliko naglašava popravljanje međusobnih odnosa da Poslanik islama, s.a.v.a., ne dopušta zavađenost među dvojicom muslimana više od tri dana i kaže:
لَا هِجْرَةَ فَوْقَ ثَلَاثٍ
“Nema zavade duže od tri dana.”[13]
I zašto, ako su dvojica muslimana u zavadi, zaslužuju prokletstvo Božije, da Mufaddal kaže:
“Čuo sam da je Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao:
لَا يَفْتَرِقُ رَجُلَانِ عَلَى الْهِجْرَانِ إِلَّا اسْتَوْجَبَ أَحَدُهُمَا الْبَرَائَةَ وَ اللَّعْنَةَ وَ رُبَّمَا اسْتَحَقَّ ذَلِكَ كِلَاهُمَا
‘Neće se razići dva čovjeka pri zavadi, a da jedan od njih ne zaslužuje odricanje i prokletstvo, a često to obojica zaslužuju.’”[14]
I zašto Imam Sadik, mir neka je s njim, iz svoga imetka daje novac Mufaddalu da kad god među prijateljima izbije svađa i ne bude drugog načina da se riješi, osim davanjem imetka, ne uzdržava se čak ni od davanja novca da bi se među njima uspostavio mir? I zašto se popravljanje odnosa među ljudima smatra vrjednijim od svih pohvaljenih namaza i posta? Ima još mnogo drugih sličnih pitanja.
Iako je odgovor na ovo pitanje dat u raspravi Pobjeda u sjenci jedinstva, ipak ćemo to ponoviti radi podsjećanja. Ako neko o ovome malo razmisli, shvatit će da će činioci veličine i moći jednog naroda te ponos i dostojanstvo jednog ummeta biti osigurani kada pripadnici tog ummeta jedni s drugima budu živjeli u miru, bliskosti i iskrenosti, pomažući jedni drugima u savladavaju teškoća. Ali, ako se neznatne svađe, sporovi, razmirice i sukobi ne rješavaju i niko ne razmišlja o njihovom savladavanju, malo po malo će korijen neprijateljstva prodrijeti u srca i oblikovanje zajednice će se pretvoriti u razilaženje, a to je isto što i raštrkanost, isto što i propadanje i nesreća jednog društva.
Upravo stoga, oni koji imaju međusobne nesuglasice moraju se truditi da ih što prije otklone i jedna od strana u zavadi treba otići kod druge i tražiti oprost. Tajna onoga što je Imam Sadik, mir neka je s njim, rekao: “Ako su dvije osobe u zavadi, zaslužit će prokletstvo Božije!” – upravo je u njegovom odgovoru na pitanje jednog od svojih drugova. Ovaj ga je upitao: “Od dvije osobe jedna je nasilnik i zaslužuje prokletstvo Božije, ali zašto onaj potlačeni zaslužuje prokletstvo Božije?” On je odgovorio: “Zato jer ne poziva svoga brata na mir i pomirenje i ne oprašta mu grijehe.”[15]
Prema tome, svaki musliman ima obavezu da ide kod svoga brata u vjeri te da se s njim pomiri, jer ako njihova zavada potraje tri dana, neće biti obuhvaćeni Božijom milošću.[16]
U svakom slučaju, onaj ko je lijepo odgojen, pored toga što ne treba činiti ono što će između njega i njegovog brata u vjeri izazvati razilaženje te stanje mira i bliskosti pretvoriti u zlobu i neprijateljstvo, treba nastojati da se također među drugima uspostave dobri odnosi i prijateljstvo i tražiti od Boga Uzvišenog da ga pomogne u tom dobrom djelu. Mi također, slijedeći primjer Imama Zejnul Abidina, mir neka je s njim, podižemo ruke u vezi s tim i kao ovaj velikan pred Bogom Uzvišenim izgovaramo:
اللَّهُمَّ صَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَ آلِهِ، وَ حَلِّنِي بِحِلْيَةِ الصَّالِحِينَ، وَ أَلْبِسْنِي زِينَةَ الْمُتَّقِينَ، فِي بَسْطِ الْعَدْلِ، وَ كَظْمِ الغَيْظِ، وَ إِطْفَاءِ النَّائِرَةِ، وَ ضَمِّ أَهْلِ الْفُرْقَةِ، وَ إِصْلَاحِ ذَاتِ الْبَيْن
Bože, blagoslovi Muhameda i čeljad njegovu
Uresi me uresom dobrih,
I okiti me nakitom bogobojaznih, širenjem pravde, obuzdavanjem bijesa,
Gašenjem plamena mržnje,
Povezivanjem razdijeljenih, pomirenjem zavađenih…[17]
[1] Tefsir Safi, izdanje Islamijje, sv. 2, str. 592; Usuli Kafi, sv. 2, str. 209. Ova predaja je također prenesena i
u Miškatu-l-anvaru, str. 176.
[2] Usuli Kafi, sv. 2, str. 209.
[3] Kenzu-l-‘ummal, sv. 3, str. 58, hadis 5483.
[4] Usuli Kafi, sv. 2, str. 209, hadis 3.
[5] Isto, str. 209, hadis 4.
[6] Nehdžu-l-belaga, Subhi Salih, str. 421. Ova predaja, objavljena u Kenzu-l-umal, sv. 3, str. 58, hadis 5484, prenesena je od plemenitog Poslanika, s.a.v.a.
[7] Usuli Kafi, sv. 2, str. 210, hadis 7.
[8] Eš-Šahsijat, str. 171; Ez-Zeri‘atu ila mekarimi-š-šari‘ah, izdanje Nedžef, str 98; El-Muhasin ve-l-Musavi
Bejheki, sv. 2, str. 63.
[9] Usuli Kafi, sv. 2, str 345, hadis 5.
[10] Sefinetu-l-bihar, sv. 2, str 698.
[11] Usuli Kafi, sv. 2, str. 345, hadis 6.
[12] Isto, hadis 7.
[13] Isto, str. 344, hadis 2; Sahihu Muslim, sv. 2, str. 279.
[14] Usuli Kafi, sv. 2, str 344, hadis 1.
[15] Isto.
[16] Da ne ostane neizrečeno, važnost koja je u islamu data uspostavljanju pomirenja i bliskosti među ljudima i prekoravanje zavađenosti i razdvajanja jednih od drugih, važi za one koji su muslimani, vjernici, iste vjere i uvjerenja. Zato ne treba pomisliti da se sa neprijateljima Boga i Poslanika te islama također treba miriti i biti blizak i iskren, jer je takva vrsta bliskosti i iskrenosti sa stanovišta Kur'ana pokuđena, dotle da Kur'an Časni prijateljstvo i ljubav sa onima koji su neprijatelji Boga i Poslanika – makar bili od njegovih bližnjih – osuđuje i ovu vrstu ljubavi ubraja u osobine onih koji su bez vjere, kao što kaže:
لَا تَجِدُ قَوْمًا يُؤْمِنُونَ بِاللهِ وَ الْيَوْمِ الْآخِرِ يُوَادُّونَ مَنْ حَادَّ اللهَ وَ رَسُولَهُ وَ لَوْ كَانُوا آبَاءَهُمْ أَوْ أَبْنَاءَهُمْ أَوْ إِخْوَانَهُمْ أَوْ عَشِيرَتَهُمْ
“Nećeš naći da ljudi koji vjeruju u Boga i u Onaj Svijet vole one koji se Bogu i Njegovom Poslaniku suprotstavljaju, pa makar bili očevi njihovi, ili sinovi njihovi, ili braća njihova, ili rodbina njihova…” (El-Mudžadele, 22)
[17] Sahifa Sedždžadijja, dova 20.
