Kur'an:
والذين كفروا يَتَمَتَّعون وَ يأكلون كما تأكل الأنعامُ والنارُ مثوىً لَهم.
“A oni koji ne vjeruju, naslađuju se i jedu baš kao što stoka jede, vatra će biti njihovo prebivalište.”[1]
يبني آدمَ خُذو زينَتَكُم غند كُلِّ مسجِدٍ وَكُلوا وشربوا ولا تُسرِفوا إنَّه لا يُحِبُّ المسرِفين.
“O sinovi Ademovi lijepo se obucite prilikom svake molitve i jedite i pijte ali ne pretjerujte.”[2]
Predaje:
Imam Ebu Dža'fer, mir s njime, je rekao: “Nema Allahu ništa prezrenije od prepunjenog trbuha.”[3]
Imam Ebu Dža'fer, mir s njime, je rekao: “Najudaljenijim stvorenjem od Boga se biva pretrpavanjem stomaka.”
Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Svjetlost mudrosti je u gladovanju, a udaljenost od Boga u prezasićenosti, približavanje Bogu je u ljubavi spram siromaha i bliskosti njima. I rekao je Poslanik: Ne umrtvite srca mnoštvom hrane i pića, jer srca zaista umiru kao što usjevi zamru, pa čak i kada na njim se izlije dosta vode. I rekao je Poslanik: Ne prejedajte se pa da se svjetlost spoznaje ugasi u vašim srcima, a ko prenoći u molitvi i manjku hrane, prenoći u društvu dženetskih ljepotica.”[4]
Imam Ali prenosi od Allahova Poslanika, s.a.v.a.: “Prošao je moj brat Isa, a.s., pored jednoga grada, a u njemu čovjek i žena se glasno prepiru. Isa reče: ‘Kakav je problem kod vas?’ Čovjek reče: ‘O Božiji Poslaniče! Ovo je moja žena i nije pokvarena, lijepe je naravi, ali ja želim da se razvedem sa njom.’ Isa reče: ‘Bilo kako da bilo, reci mi šta je razlog?’ Čovjek reče: ‘Ona je izboranog lica iako nije stara.’ Onda se Isa, a.s., obrati ženi riječima: ‘Ženo želiš li da se mladost lica tvoga povrati.’ Žena reče: ‘Da.’ Isa joj reče: ‘E onda se čuvaj prejedanja, jer kada se hrana namnoži u prsima i oteža, mladost lica te napusti.’ Te je tako i učinila, i lice joj se mladim povratilo.”[5]
Od Mehasina da je rekao: “Ustao je jedne prilike Isa sin Merjemin među sinove Israilove da drži govor pa je rekao: ‘O sinovi Israilovi! Ne jedite sve dok ne ogladnite, a kada ogladnite jedite ali ne prejedajte, jer kada se prejedete, vratovi vam se udebljaju i bokovi otežaju pa Gospodara svoga zaboravite.’”[6]
Imam Ali, mir s njime, je rekao:[7]
البطنةُ تمنع الفطنةَ
“Debljina sprečava razboritost.”
الشَبعُ يكثرُ الأدواءَ
“Sitost uvećava potrebu za lijekovima.”
الشبعُ يفسِدُ الورع
“Sitost kvari bogobojaznost.”
إحفظ بطنَك وَ فرجَك، فَفيهما فَتنتُك
“Čuvaj svoj stomak i spolni organ, jer u njima ti je ispit.”
إيّاكُم و البطنَةَ! فإنّها مقساةُ للقلبِ، مكسَلَةُ عنِ الصلاةِ
“Čuvaj te se gojaznosti, jer ona je predstavlja tvrdoću za srce i ulijeva lijenost spram namaza.”
إيّاكُم والبطنَةَ! فَمَن لَزِمَها ، كثُرت أسقامُهُ وَ فسدَت أحلامُهُ
“Čuvaj te se gojaznosti, a ko joj bude stalni sudrug, umnožiše mu se bolesti i propadoše mu snovi.”
أمقتُ العبادِ إلى اللهِ سبحانَهُ ، مَن كان هِمَّتُهُ بَطنَهُ وَ فرَجَهُ
“Najprezreniji rob kod Boga uzvišenog je onaj čije se brige svode na stomak i spolni organ.”
البطنُ المرءِ عدُوُّهُ
“Čovjekov stomak je neprijatelj čovjekov.”
إذا ملئَ البطنُ منَ المباحِ ، عميَ القلب عن الصلاحِ
“Kada se stomak prepuni od dozvoljenog, srce zaslijepi spram popravljanja i nadogradnje.”
كيف تصفو فكرةُ من يستَديمُ الشِبعَ
“Kako će se razbistriti misao onoga koji je neprestano sit.”
مَن كان هِمَّتُهُ ما يُدخِلُ بطنَهُ ، كان قيمَتُهُ ما يَخرُجُ مِنه
“Čija briga (himmet) bude samo ono što će unijeti u stomak, vrijednost mu jednaka onome što iz njega izlazi.”
نعم العون المعاصي الشِّبعُ
“Divna li je ispomoć griješenju prezasićenost.”
لا تجتَمِعُ الشِبعُ والقيامُ بالمُفتَرَض
“Nespojiva je prezasićenost i izvršavanje vjerskih obaveza.”
Pojašnjenje
Kažem: Uzvišeni Allah je stvorio čovjeka i podario mu jezik i stomak. Jezik kojim bi govorio i misli iznosio i stomak za hranu i jelo.
Onoga momenta kada čovjek sebi zacrta srednji put u govoru i jelu i načini to sredstvom do osnovnoga cilja zbog kojega je došao na ovaj svijet, Božija volja biva ispunjena uz veliku nagradu i visoke duhovne rezultate koji se vraćaju samome čovjeku.
Međutim ako čovjek pređe granicu umjerenosti u pravcu pretjerivanja i viška govora i hrane, to će bez premca biti razlogom udaljenosti od sjećanja na Allaha Uzvišenog i osnovne svrhe sa kojom je na svijet došao, u čemu leži šteta po njega pa čak i po druge, jer pretjeranost u hrani i govoru uzbuđuje prirodne nagone i stremljenja, te pobuđuje strasti i lažne nade. A kada se tako nešto dogodi tada organi i psiha djeluju suprotno svrsi s kojom ih je uzvišeni Allah stvorio čovjeka.
Rob tada skreće sa putanje iskonske prirode i puta do cilja zbog kojega je došao na svijet, te zadobivanja duhovnih slasti kako na ovome svijetu tako i na budućem.
U ovome se krije suština postizanja veličanstvenih rezultata i uzvišenih dobitaka kod onih koji posvećuju pažnju ljudskoj prirodi kada je u pitanju ishrana i jezik.
Temelj ovih duhovnih rezultata spomenut je u Božijim riječima koje prethode ovom pasusu: “O Ahmede! U Džennetu ima dvorac sve dragulj na dragulju…, do riječi: Ovi se naslade Mojim spomenom govorom i obraćenjem.” Kao što su također prethodile sve predaje o šutnji i gladovanju kod komentara pasusa: “Da savije svoj jezik i ne otvara ga osim tamo gdje ga se tiče.”Prethodila su, a u nastavku, također, slijede komentari preostalih pasusa sličnih ovome u predaji o Miradžu, pojašnjenja prečistih, neka je na sve njih salavat i selam.