Poslanik Jusuf je imao takav položaj i veličinu da Bog Uzvišeni o njemu kaže:
إِنَّهُ مِنْ عِبَادِنَا الْمُخْلَصِينَ
“…On je uistinu bio Naš rob iskreni.” (Jusuf, 24)
Kada je saznao da će jedan od one dvojice koji su bila s njim u tamnici biti oslobođen tražio je od njega da ga se sjeti kada bude slobodan i kada bude otišao kod egipatskog vladara.
Kur'an kaže:
وَ قَالَ لِلَّذِى ظَنَّ أَنَّهُ نَاجٍ مِّنْهُمَا اذْكُرْنِى عِندَ رَبِّكَ فَأَنسَاهُ الشَّيْطَانُ ذِكْرَ رَبِّهِ فَلَبِثَ فِى السِّجْنِ بِضْعَ سِنِينَ
“A onome od njih dvojice za koga je znao da će spasen biti reče: “Spomeni me gospodaru svome!” – ali šejtan učini te on zaboravi da ga spomene gospodaru svome, i Jusuf ostade u tamnici nekolike godine.” (Jusuf, 42)
….وَ ادَّكَرَ بَعْدَ أُمَّةٍ
“…I tada, poslije toliko vremena se prisjeti…” (Jusuf, 45)
U svakom slučaju, i nakon što je hazreti Jusuf tražio posredništvo kod drugog, mimo Boga, Imam Sadik, mir neka je s njim, o tome kaže:
جاءَ جَبْرَئيلُ فَقالَ يا يُوسُفُ مَنْ جَعَلَكَ اَحْسَنَ النَّاسِ؟ قالَ ربّي قالَ: فَمَنْ حَبَّبَكَ اِليَ أبِيكَ دُونَ إخوانِكَ؟ قالَ: ربّي قالَ: فَمَنْ ساقَ اِلَيْكَ السَّيارَةً؟ قالَ: ربّي قالَ: فَمَنْ صَرَفَ عَنْكَ الحِجارَةَ؟ قالَ: ربّي قالَ: فَمَنْ أنْقَذَكَ مِنَ الْجُبِّ قالَ: ربّي قالَ: فَمَنْ صَرَفَ عَنْكَ كَيْدَ النِّسْوَةِ قالَ: ربّي قال: فَإنَّ رَبَّكَ يَقُولُ: ما دَعاكَ إليَ أنْ تُنْزِلَ حاجَتَكَ بِمَخْلُوقٍ دُوني إلْبَثْ في السِّجْنِ بِما قُلْتَ بِضْعَ سِنِينَ
Došao je Džibril kod Jusufa i upitao: “O Jusufe, ko te je najljepšim čovjekom učinio?”
Odgovorio je: “Gospodar moj.”
Džibril: “Ko te je pored braće tvoje učinio omiljenim ocu tvome?”
Jusuf: “Gospodar moj.”
Džibril: “Ko je karavan do tebe doveo?”
Jusuf: “Gospodar moj.”
Džibril: “Ko je od tebe kamen koji su odozgo bacili u bunar uklonio?”
Jusuf: “Gospodar moj.”
Džibril: “Ko te je iz bunara izbavio?”
Jusuf: “Gospodar moj.”
Džibril: “Ko je od tebe spletke egipatskih žena otklonio?”
Jusuf: “Gospodar moj.”
Džibril: “Gospodar tvoj pita: ‘Pa šta te je onda nagnalo da svoju potrebu izneseš Mojim stvorenjima, a ne Meni? Ostani stoga u tamnici godina nekoliko!’”[1]
[1] Madžme‘u-l-bejan, izdanje Sajida, sv. 3, str. 235. U Tefsiru Kurtubi, dio 9, str. 196 i u Tefsiru Burhan, sv. 2, str. 255, ova predaja je prenesena drugačije.