Njega bolesnika i adabi njegovanja bolesnika (islamska medicina)

Njega bolesnika

1. Allahov Poslanik, s.a.v.a.: “Ko jedan dan i noć njegovao bolesnika Allah će ga proživjeti sa Ibrahimom, Božijim prijateljem, a.s., i proći će preko Sirat-ćuprije poput munje svijetleće.”[1]

2. Imam Ali prenosi od Allahova Poslanika, s.a.v.a., da je rekao: “Ko se trudio da zadovolji potrebe bolesnikove, bilo da ih ispuni ili ne, izaći će iz svojih grijeha kao na dan kada ga je rodila majka.”

Jedan od ensarija tada reče: “O Allahov Poslaniče, žrtvovao bih i majku i oca za tebe! Ako je bolesnik od njegove porodice i čovjek se trudio da zadovolji njegove potrebe, zar tada nagrada nije veća?”

Allahov Poslanik, s.a.v.a., reče: “Da.”[2]

3. Allahov Poslanik, s.a.v.a.: “Ko bude spremio hranu bolesniku onu koju on zaželi, Allah, dž.š., će ga nahraniti džennetskim plodovima.”[3]

4. Usûli Kâfi prenosi od Murâzem ibn Hakîma kako ja on zajedno sa Muhammed ibn Musâdifom pošao na putovanje prema Medini. Murâzem kaže: “Kako smo došli u Medinu rabolio sam se. Za to vrijeme Muhamme ibn Musâdif je odlazio u džamu ostavljajući mene samog. Požalio sam mu se na njegovom postupku. On povodom toga napisa pismo Imamu Sadiku, mir s njime, na što mu je Imam poslao odgovor: ‘Tvoje sjedenje kod Murâzima je vrijednije od tvog namaza u džamiji.’”[4]

5. Imam Sadik je u vezi tumačenja riječi ihsân (dobročinstva) u suri Jusûf kada se kaže:“Obavijesti nas o značenju snova ovih, jer vidimo doista da si od dobročinitelja!”[5] – rekao: “Jusuf je njegovao bolesnike.”[6]

Adabi njegovanja bolesnika

6. Allahov Poslanik, s.a.v.a.: “Ne prisiljavajte svoje bolesnike da jedu i piju, jer Allah, dž.š., ih hrani i napaja ih pićem.”[7]

7. Sunen ibn Mâdže prenoseći od Ibn Abbâsa: Allahov Poslanik, s.a.v.a., je obišao bolesnika i pritom ga upitao: “Za čim imaš želju?”

Bolesnik reče: “Volio bih pšeničnog hljeba.”

Allahov Poslanik, s.a.v.a., reče: “Ko ima kod sebe pšeničnog hljeba neka ga pošalje svom bratu”, te potom reče: “Kada neko od vaših bolesnika nešto zaželi, dajte mu to da jede.”[8]

8. Imam Sadik: “Dovedeni su pred Imama Alija lopovi protiv kojih je je iznjet dokaz i oni priznaše svoju krivicu. On im odsječe ruke i reče: ‘O Kanbere![9] Odvedi ih svojoj kući, zalječi im rane i lijepo postupaj sa njima!’”[10]

9. El-Fiqhu el-mansûb li-Imâmi Er-Ridâ: “Prenosim da se zdravlje i bolest međusobno bore u tijelu. Tako, ako zdravlje nadvlada bolest, bolesnik ustaje iz postelje. A ako bolest nadvlada zdravlje, u bolesniku se rađa želja za hranom. Ako bolesnik bude imao želju za hranom, dajte mu je, možda mu je ozdravljenje upravo u tome.”[11]

Pojašnjenje:

Prva predaja govori o tome da je ne postojanje želje za hranom pokazatelj da mu hrana nije korisna ili da mu hrana i tečnost nanose štetu. Dio predaje: “jer Allah, dž.š., ih hrani i napaja pićem”, ukazuje na ne postojanje prirodne potrebe bolesnikove za hranom i vodom kada ne postoji glad.

I obrnuto, želja za hranom pokazatelj je tjelesne potrebe za hranom i njene korisnosti za tijelo bolesnika. Upravo stoga, druga i četvrta predaja preporučuju davanje hrane i vode bolesnicima. Naravno, to nije u sukobu sa time da su neke hrane štetne za neke vrste bolesti koliko god da bolesnik bude imao želju za njima. Stoga, neophodno je savjetovati se sa liječnikom o načinu i kvaliteti ishrane bolesnika.